Porodiljsko stiže i na selo

ZAKON je konačno priznao postojanje i rad pripadnica lepšeg pola na selu. Naime, pravo na naknadu za porodiljsko odsustvo od 1. jula prema Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom mogu da dobiju i poljoprivrednice, ali samo one koje su redovno uplaćivale doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, što podrazumeva i da su vlasnice gazdinstva.

To praktično znači da će ovo pravo, odnosno, novčanu naknadu po osnovu rođenja i nege deteta u trajanju od godinu dana, moći da ostvare majke koje su pre 1. jula 24 meseca pre rođenja deteta bile nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i imale status osobe koja samostalno obavlja delatnost prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak.

Kako nalažu propisi, osnov za utvrđivanje mesečne naknade poljoprivrednicama biće visina naknade ostalih prihoda, kao i plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje u 18 meseci pre rađanja deteta, a koji su evidentirani u Centralnom registru socijalnog osiguranja.

Kako nadležni objašnjavaju, one će takođe, imati pravo da, ukoliko je detetu zbog zdravstvenog stanja, potrebna posebna nega, dobijaju i ostale naknade po tom osnovu, i to najduže do pete godine života deteta.

PROČITAJTE I:Tate neće porodiljsko

Podaci pokazuju da se žene u seoskim poljoprivrednim domaćinstvima najčešće nalaze u statusu članova koji pomažu, nisu vlasnice kuća u kojima žive, ne poseduju zemlju, niti sredstva za proizvodnju. Imovina je najčešće u vlasništvu muža ili drugih muških članova domaćinstava. Poljoprivredna gazdinstva se najčešće ne registruju na žene, a od dve trećine domaćinstava koja su registrovala svoja poljoprivredna gazdinstva, u manje od petine slučajeva registrovani nosilac je žena.

- Prema poslednjem popisu, žene na selu se znatno ređe pojavljuju u obavljanju rukovodećih poslova na gazdinstvu - kažu u Ministarstvu rada. - Na nivou cele Srbije tek 17,3 odsto žena su vlasnice gazdinstava, među menadžerima ima ih još manje, tek 15,9 odsto, a još manje onih mlađih od 35 godina. One su većina među članovima porodice koji se bave poljoprivredom, ali u isto vreme su manjina među zaposlenima na imanju.

NERAVNOPRAVNE

KUĆE u kojima žive žene na selu u 88 odsto slučajeva su u vlasništvu muškaraca, a u 84 odsto slučajeva one ne poseduju zemlju i gotovo da nemaju sredstva za poljoprivrednu proizvodnju. Takođe, pripadnice lepšeg pola čine 55 odsto nezaposlenog ruralnog stanovništva, 74 procenata neplaćenih pomažućih članica poljoprivrednih gazdinstava, a više od 60 odsto njih nisu pokrivene ni penzijskim osiguranjem, što ih sve izlaže većem riziku od siromaštva.