U penziju bez lepe reči i zahvalnosti poslodavca

NA posao nikada nije kasnio, ostajao je duže uvek kada je to bilo potrebno, savetovao je i pomagao generacije novih radnika koji su dolazili. I tako četiri decenije. A onda je, jednostavno, otišao u penziju. Bez prigodnog slavlja, poklona i pozdrava, rukovanja i reči zahvalnosti za sve što je za firmu uradio.

Ovako se, nedavno, od svog kolege oprostio jedan nekada državni, a sada kolektiv privatne beogradske firme. A tako se, čini se, uglavnom u većini kolektiva i šalju u penziju radnici koji su stigli do kraja radnog veka.

Možda je baš zato mnoge iznenadilo kako se, pre desetak dana, od službenika Ministarstva uprave oprostio ministar Branko Ružić. Direktora Upravnog inspektorata Zorana Petrovića, koji je decenijama radio u toj službi, i promenio čak 13 ministara, kolege su ispratile s poklonom, satom, knjigom, lepim željama i rečima zahvalnosti.

PROČITAJTE JOŠ: Na radnom mestu posle 65. godine

- Kada čovek provede radeći 40 godina i kada ga na ovaj način isprate u penziju, kao što su to učinili ministar Ružić i kolege, onda on može samo da priča o važnosti dobrog timskog duha i korektnoj saradnji - rekao nam je Petrović.

PROČITAJTE JOŠ: IZMENE ZAKONA O PIO PREDVIĐAJU NOVINE: Privremene penzije - do tri godine?

- Iako često zaboravimo koliko su mali gestovi pažnje i lepa reč važni, drago mi je što sam deo jednog kolektiva koji takve stvari veoma ceni.

Izgleda da se u firmama retko ulaže i minimalan trud da se budućim penzionerima olakša, kako psiholozi tvrde, težak i depresivan period koji sledi kada se ode sa radnog mesta.

- Većina firmi najpre je prestala sa kupovinom poklona, a s vremenom se izgubio i duh kolektiva. Momenat odlaska u penziju, za većinu zaposlenih, umesto krune radnog veka i perioda mirnog života i spokoja, postao je stresan čin iz materijalnih, ali i drugih razloga - kaže, za "Novosti", sociolog prof. dr Slobodan Cvejić. - Neki penzioneri su primorani da nastave da rade da bi dopunili prihode, pa tu pravog odlaska u penziju i nema.

Kako prof. Cvejić kaže, primeri praktikovani u vreme socijalizma, kad su se makar deklarativo veličali "radni čovek" i "radni kolektiv", danas postoje još samo u državnim preduzećima.

- Odnos prema radnicima mnogo je lošiji u odnosu na ranije periode, naročito na vreme socijalizma - kaže profesor Cvejić. - Ima i sada manjih firmi, pogotovo domaćih, u kojima vlasnici imaju motiv da razviju i održavaju dobru atmosferu i međuljudske odnose da bi povećali produktivnost. Ne znači da imaju i pristojnu platu, ali se makar simbolično obeležavaju neki lični jubileji, uključujući i odlazak u penziju.

Običaj da se radnici u penziju ispraćaju dostojanstveno i sa poštovanjem još postoji u EPS. Predsednik sindikata radnika Milan Đorđević kaže da se završetak radnog veka u ovoj kući obeležava prigodnim tekstom u internom listu, poklonom od najbližeg kolektiva i zakuskom.

- Za nas je radnik svetinja, a ne zaboravljamo ih ni kada odu u penziju. Pomažemo im oko lečenja, šaljemo ih na lepa putovanja po Srbiji - kaže Đorđević. - Svesni smo toga koliko je važno ne zaboraviti ljude. Naročito kada je poznat podatak da 60 odsto naših radnika i ne dočeka penziju, da ih je za četiri godine 19 poginulo na radnom mestu, a da je sve veći broj obolelih od raka. Svaka lepa reč ljudima koji posle višedecenijskog teškog posla odlaze na zasluženi "odmor" produžava život.

Jasno je da novac i kriza nisu prepreka za ispraćaj i pozdrav kolegama koje odlaze. Otuđenost i nezainteresovanost da se drugome oda priznanje očigledno su sve veće.

- Promena svesti kod ljudi, drugačije vrednosti nametnute teškim životom, opadanje solidarnosti i gubitak ljudske empatije mnogo su veći problemi - kaže dr Cvejić. - Beg sa periferije globalnog kapitalizma nije samo pitanje povećanja ekonomske razvijenosti, nego i promene ovakve svesti.

Primeri kako se na ljude koji posle radnog veka odlaze iz preduzeća ne obraća pažnja ne čude, kaže i Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

- Inače, na radnika se danas gleda kao na potrošnu robu, po principu "svako je zamenjiv" i "ako nećeš ti, ima ko hoće" - kaže Ranka Savić. - Uz takav odnos prema radniku ne može se mnogo bolji odnos očekivati ni prema budućem penzioneru. Ne čudi zato što nema nikakve zahvalnosti za to što je neko celi život predano i posvećeno radio za kolektiv iz kojeg odlazi.

MODERNO DOBA

U MODERNIJEM delu privrede, onom koji pruža usluge, i počiva na razvijenim tehnologijama, "radni kolektiv" ima znatno izmenjen karakter. Tu su radna mesta manje trajna, ugovori o angažmanu zaposlenih povremeni i ograničenog trajanja. Zbog toga su i "radni kolektivi" fluktuirajući, a momenat odlaska u penziju teško prepoznatljiv.