OD nove školske godine, prema najavama Ministarstva zdravlja i Komisije za borbu protiv narkomanije, koju je osnovala Vlada Srbije, počinju ozbiljnije aktivnosti na prevenciji i suzbijanju upotrebe psihoaktivnih supstanci među mladima.

Proširiće se obuhvat razreda kojima će policajci, psiholozi i psihijatri držati predavanja o štetnosti upotrebe narkotika, biće organizovana i edukacija za roditelje, a ministar zdravlja Zlatibor Lončar insistira na drastičnijim kaznama za dilere, sa čim se složila i ministarka pravde Nela Kuburović.

PROČITAJTE JOŠ: Narkotike od jeseni proteruju iz škola

Iako bi, prema mišljenju stručnjaka, i obavezno testiranje školaraca na narkotike moglo da pomogne u prevenciji upotrebe psihoaktivnih supstanci, o ovoj meri se, bar zasad, ne razmišlja. Testiranje mladih na psihoaktivne supstance iz više aspekata je sporno, jer bi se time kršile slobode i prava, između ostalih i garantovana tajnost medicinskih podataka. Ali ima mehanizama da se to prevaziđe.

PROČITAJTE JOŠ: Šarčević: U borbi protiv droge i kažnjavanje roditelja

Vlasti u Moskvi su, recimo, još 2012, razmišljale u tom pravcu. U Mađarskoj je zakon o obaveznom testiranju mladih na narkotike bio pred parlamentom 2014.

Svuda je, međutim, kao jedna od najvećih prepreka razmatrano to da će svaki roditelj koji podnese tužbu, ako dete bude testirano bez njegovog pristanka, dobiti spor.

Jedino rešenje je, a tome pribegavaju i pojedine privatne škole u Srbiji, da se deca testiraju na narkotike ako se saglase roditelji.

Primarijus dr Mira Kovačević, predsednik Republičke stručne komisije za prevenciju i kontrolu bolesti zavisnosti Ministarstva zdravlja Srbije i v. d. direktora Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj smatra da, ako se nekad i bude razmišljalo o uvođenju testiranja đaka na narkotike, pozitivan rezultat ne sme da povlači sankcije u smislu udaljavanja iz škole, jer bi to, kaže ova doktorka, bilo negativno i kontraproduktivno.

Pozitivan nalaz testa, koji potvrđuje da je dete u skorije vreme bilo u kontaktu s narkoticima, prema mišljenju dr Kovačević, trebalo bi da bude prelomni momenat da se što pre zatraži pomoć. U tom smislu testiranje bi imalo pozitivan efekat, jer bi deci za koju se ustanovi da uzimaju psihoaktivne supstance odmah moglo da se pomogne.

- Mislim da bi bilo dobro da se prevencija bolesti zavisnosti radi kontinuirano u okviru zdravstvenog vaspitanja u školi - kaže dr Kovačević. - Koliko je to moguće, ne znam, ali neosporno je da sa decom treba početi rad na prevenciji na vreme, i ne samo tako da im se pružaju informacije o štetnosti narkotika. Trebalo bi i da se promovišu zdravi stilovi života, da se formiraju u ličnosti koje će, kad se nađu pred izazovom da uzmu neku drogu, reći - ne.

Iako je svaka vrsta zavisnosti sama po sebi teška, i sve one gotovo podjednako zabrinjavaju stručnjake, primetno je da se deca sve lakše odlučuju da probaju različite psihoaktivne supstance. Jednostavno, da bi bila "in" u društvu, i uvek sa prilično neodrživom idejom - "ja ću to samo da probam, držaću stvari pod kontrolom". U praksi, naravno, nije tako. Nove droge su, potvrđuju stručnjaci, sve opasnije.


Prema podacima Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od njih, trenutno se prati više od 670 novih psihoaktivnih supstanci. U Srbiji je na tom spisku ukupno 200 supstanci.

Među mladima su popularne droge koje "dižu" - za one koji imaju novca to je kokain, a za ostale amfetamini, najčešće "ekstazi" i "spid". Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Palmotećevoj, upozorio je na postojanje više od 1.000 sintetičkih droga: "Sve su to derivati amfetamina koji sa samo malim izmenama postaju veoma adiktogene droge, one od kojih ste se, kada ih jednom probate - 'navukli'. Pacijenti ove klinike su i deca od 12 godina."

Od 350 do 450 pacijenata, koliko se godišnje zbrine zbog akutnog predoziranja psihoaktivnim supstancama u Nacionalnom centru za kontrolu trovanja VMA, njih 10-15 odsto su mlađi od 18 godina.

PRVO PIJANSTVO SA 13 GODINA

Alkoholizam je veliki problem i među mladima. Iako je zavisnost od alkohola veoma rasprostranjena, konzumiranje ne mora nužno dovesti do zavisnosti, ali zloupotreba alkohola povećava rizik od obolevanja od čak 200 bolesti, među kojima su kardiovaskularne, dijabetes, karcinomi...

U Srbiji je pijenje alkohola, nažalost, deo "folklora", a stručnjaci primećuju da mladi često svoje prvo alkoholno piće popiju sa roditeljima. U proseku u našoj zemlji prvo pijanstvo se doživljava sa 13 godina. Najmlađe dete lečeno od alkoholizma u Srbiji imalo je svega tri godine.

Među 38 država u svetu koje su obuhvaćene istraživanjem, Srbija se našla na 12. mestu, sa 9,09 litara alkohola po glavi stanovnika godišnje, dok je, recimo, Crna Gora na 24. mestu, sa 6,56 litara.

ŽIVOT U VIRTUELNOM SVETU

NEMA podataka o tome koliko zavisnika od video-igara trenutno ima u Srbiji, ali se procenjuje da je 10 odsto korisnika interneta zavisno. Prema PISA istraživanju, od 20 do 30 odsto učenika internet koristi više od četiri sata dnevno, a najbolji đaci koriste internet sat i po u toku dana.

Put od igranja igrica iz dosade do zavisnosti brzo se pređe, a odvikavanje je složeno i zahteva angažovanje čitave porodice, ako uopšte postane svesna problema.

Zavisnost može da se prepozna po preokupaciji video-igrama, stalnom povećanju vremena igranja, potpunom odsustvu kontrole nad vremenom koje se provodi u igranju, i po burnoj reakciji i uznemirenosti ako se to prekine.

Dete prikovano za igrice gubi druga interesovanja, prijatelje, popušta u školi, najčešće igra igrice opsesivno do duboko u noć.