Tek svaka četvrta nekretnina u Srbiji 100 odsto je u vlasništvu žena, a još 11 odsto je u mešovitom posedu, podaci su Republičkog geodetskog zavoda.


To je, pored činjenice da su slabije plaćene za iste poslove ili da imaju manje prilika za napredovanje u odnosu na muškarce, još jedan ilustrativan primer neravnopravnog položaja koji žene imaju u našem društvu, ocenio je NALED.


Novim Zakonom o postupku upisa u katastar omogućeno da supružnici, koji u toku braka steknu stan ili kuću, budu automatski upisani kao suvlasnici


Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova stupio je na snagu 1. jula i zahvaljujući saradnji NALED-a, Kabineta potpredsednice Vlade Srbije, RGZ i Ekonomskog kokusa Skupštine Srbije pripremljen je i usvojen amandman da supružnici koji u toku braka steknu stan, kuću ili neki drugi objekat budu automatski upisani u katastar kao nosioci prava zajedničke svojine, kažu u NALED-u.

Pročitajte još: Neoporezovana svaka deseta nekretnina

S druge strane, ukoliko se radi o posebnoj imovini stečenoj u toku braka, ostavljena je mogućnost da se supružnici dobrovoljno saglase da samo jedan partner bude upisan u katastar kao vlasnik i o tome će javni beležnik obavestiti RGZ.

"Imovina stečena u braku je i do sada po zakonu bila tretirana kao zajednička, ali u praksi se neretko dešavalo da se kao vlasnik upiše samo muškarac pa su žene u slučaju razvoda morale da prolaze kroz dugogodišnje parnice da bi dokazale svoj udeo u vlasništvu. Sve to je nepotrebno trošilo vreme i sredstva svih učesnika u postupku, pa i suda", kaže direktorka za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović.


Pixabay


Amandman o automatskom upisu zajedničke imovine supružnika jedan je od ukupno 19 na Predlog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova koje su Skupštini Srbije uputili poslanici Ekonomskog kokusa na inicijativu i uz podršku NALED-a.


Svih 19 amandmana prihvatio je parlament i tako je, kažu u NALED-u, unapređen tekst zakona, koji omogućava da se upis imovine u katastar završi odlaskom na jedno mesto, kod javnog beležnika, umesto na šest šaltera, obezbedi veća ažurnost katastra i poveća pravna sigurnost.

NALED ističe da je ekonomsko osnaživanje žena u fokusu njegove aktivnosti, a jedna od ključnih inicijativa pokrenuta je u saradnji s Koordinacionim telom Vlade Srbije za rodnu ravnopravnosti i udruženjem Etno mreža, za upošljavanje 1.000 žena i mladih u ruralnim područjima na izradi tradicionalnih rukotvorina kao poslovnih i diplomatskih poklona.

Pročitajte još: Imovinu ima tek svaka treća žena

Prema "Satu zapošljavanja" na sajtu 1000zena.rs, dosad je kroz ovaj projekat obezbeđen angažman od 9.583 radna dana, što je dovoljno da se uposli 436 žena na mesec dana i stekne dodatne prihode za svoje domaćinstvo.


Pixabay

Žene u seoskim sredinama čine više od polovine stanovništva, ali tri od četiri nisu plaćene za posao koji obavljaju, a NALED navodi da slika neravnopravnosti nije mnogo bolja ni kada se posmatra cela Srbija.

Uposleno je tek 43,7 odsto žena naspram 56 odsto muškaraca.

Čak 71 odsto muškaraca su na rukovodećim pozicijama.


foto B.Subašić

Od 250 poslanika u parlamentu, 87 su žene.

U 166 lokalnih samouprava, samo 11 imaju gradonačelnicu ili predsednicu opštine, dok su među 22 člana Vlade Srbije, tek pet žene.