UNIVERZITETI, fakulteti i visoke škole u narednim godinama biće češće i ozbiljnije kontrolisani. Neće biti dovoljno, kao do sada, da se akredituju i onda nekoliko godina niko ne proverava da li i dalje poštuju sve standarde. Dešavalo se mnogo puta da privatni fakulteti samo za period akreditacije zaposle potreban broj kvalitetnih profesora, a čim akreditacija prođe, nastavu drže oni koji za to nisu kvalifikovani.

Posle više od pola godine čekanja, u skladu sa novim Zakonom o visokom obrazovanju, izabrana je uprava novoformiranog Nacionalnog akreditacionog tela (NAT). Komisija za akreditaciju je sada stručni organ NAT. Jedan od prvih poslova koji očekuje NAT zasigurno će biti registar nastavnika u visokom obrazovanju - da zna ko šta i gde radi i da se ne događa da neko bude angažovan na većem broju fakulteta i visokih škola istovremeno, sa 500 odsto radnog vremena.

PROČITAJTE JOŠ: Do aprila akreditovano 45 visokoškolskih ustanova

Za direktorku NAT izabrana je prof. dr Jelena Kočović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Prof. Kočović za “Novosti” kaže da je visoko obrazovanje u Srbiji veoma kompleksno, sa poznatim problemima. O tome, objašnjava, najbolje govore ispoljene neujednačenosti u nivou znanja i kompetentnosti kadrova, obrazovanih na različitim visokoškolskim ustanovama iz istih oblasti.

PROČITAJTE JOŠ: Akreditacije fakulteta: Milioni da vide greške

Najavljuje da će za sve u procesu akreditacije važiti ista pravila i da neće biti povlašćenih.

- U oblasti visokog obrazovanja opstaće svi koji ispunjavaju propisane standarde sa posebnim akcentom na kadrovskom i prostornom standardu - kaže prof. Jelena Kočović. - Imaćemo mehanizme da proverimo opterećenost nastavnika i na koliko visokoškolskih institucija su istovremeno angažovani. Takođe, pojačaće se eksterne provere kvaliteta i to od strane nezavisnih stranih eksperata koje ćemo angažovati.

NEĆE BITI POVLAŠĆENIH - NEĆE biti povlašćenih. Svi učesnici su u istom položaju i svi moraju ispuniti standarde da bi se akreditovali i održali akreditaciju - izričita je prof. Kočović. - Kada se znaju pravila igre i kada se ona dosledno poštuju, nema mesta pritiscima. Sistem visokog obrazovanja mora biti zasnovan na težnji za dostizanjem što višeg nivoa znanja i kompetencija koje će poneti kadrovi koji se obrazuju, a ne na pritiscima bilo koje vrste da to ne bude tako. Trebalo bi uspostaviti sistem rangiranja visokoškolskih ustanova po kvalitetu. To bi bio dobar stimulans za zdravu konkurenciju.

Kvalitetan sistem visokog obrazovanja je od ključnog značaja za našu zemlju. Zbog toga ćemo u prvi plan staviti proveru kvaliteta, da bismo bili sigurni da li i u narednih sedam godina, po dobijanju akreditacije, visokoškolska ustanova ispunjava sve propisane standarde. To je jedini način da unapredimo oblast koja je prioritet i uslov održivog razvoja Srbije.

Visoko školstvo, kaže, moraće da prati zahteve tržišta i, u skladu sa time, školuje kadrove, ali na pravi način, kvalitetne i kompetentne. Iako, sa jedne strane, objašnjava naša sagovornica, imamo hiperprodukciju pojedinih kadrova, u celini i dalje nemamo dovoljan broj visokoobrazovanih. Dodaje i da su dobri kadrovi oni koji su posle završenih fakulteta osposobljeni za rad u praksi, odnosno koji poseduju upotrebljiva znanja i veštine i koji mogu da odgovore zahtevima modernog vremena.

NOVI ČLANOVI

IZABRANI su i novi članovi Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, koja je u nadležnosti Nacionalnog akreditacionog tela.

- Drago mi je što su se u sastavu Komisije našli i veoma poznati, ugledni profesori. Očekujem od svih članova KAPK-a, kao i od recenzenata da nezavisno, profesionalno i moralno obavljaju svoj posao - naglašava prof. Kočović.