O DUHOVNOM jedinstvu Rusa i Srba u obe države govori se često, a tek završeni šesti Festival klasične muzike "Boljšoj" u Mokroj Gori potvrda je da ono zaista živi i raste u sadašnjem vremenu. Aleksandar Dibalj, zamenik generalnog direktora Kompanije "Gasprom njeft", ističe da prestižna manifestacija ima sjajnu budućnost u još većem formatu. I još mnogo više, projekti u vezi s našim zajedničkim istorijskim nasleđem i kulturom, naglašava jedan od najvažnijih aktera ovdašnje privredne i društvene scene, u fokusu su "Gasprom njefta".

* Kakve su vaše impresije o šestom izdanju Muzičkog festivala "Boljšoj"?

- Može se reći da je "Boljšoj" (na srpskom "veliki") postao još veći: u ovoj godini je duži za jedan dan i u njemu je učestvovao rekordan broj mladih muzičara iz Rusije, Srbije i Republike Srpske. Festival je dobio veoma široku pokrivenost u ruskim i srpskim medijima. Možda je zbog toga atmosfera postala još energičnija. Po drugi put za šest godina došla nam je svetska zvezda - ruski pijanista Denis Macujev. Videli ste kako je emocionalno on svirao, kako ga je publika dočekala sa entuzijazmom.

PROČITAJTE JOŠ: Ulažimo u decu dok još imamo u koga

* Kako je došlo do saradnje sa Emirom Kusturicom i do realizacije ideje o Festivalu ruske klasične muzike?

- Pre više od šest godina zamolili smo Emira da razmisli o nekom velikom kulturnom projektu koji bi još jednom naglasio duhovnu vezu između Srbije i Rusije. Profesor Kusturica smatra da je muzika univerzalna i najveća umetnost. A ruska klasična muzika, nema sumnje, očigledna je prednost naše zemlje, jedan od njenih osnovnih brendova. Kao rezultat svega toga, profesor Kusturica je predložio da se pokrene festival ruske muzike u srpskom etno-selu koje je on izgradio na osnovu scenografije njegovog filma "Život je čudo". I evo, već šest godina zajedno organizujemo ovaj muzički festival.

PROČITAJTE JOŠ: Emir Kusturica i „Gasprom njeft“ organizuju šesti muzički festival „Boljšoj“

* Da li, po vašem mišljenju, festival "Boljšoj" ima izvesnu budućnost u godinama koje dolaze?

- Festival ima sjajnu budućnost! Sada se kod Emira pojavila ideja da festival bude internacionalni, tako da bi, ne samo gosti, već i takmičari bili iz različitih zemalja. Ali objedinjavale bi ih Srbija i Rusija.


* Molim vas da izdvojite socijalne i kulturne projekte "Gasprom njefta" u Srbiji?

- U Srbiji smo se fokusirali na projekte u vezi s našim zajedničkim istorijskim nasleđem i kulturom. A festival "Boljšoj" je naš najgrandiozniji, ali ne i jedini kulturni projekat u Srbiji. Između ostalog, tu je, na primer, i mozaično oslikavanje kupole Hrama Svetog Save na Vračaru u Beogradu. Već smo sve završili, i u prisustvu srpskog patrijarha i predsednika Srbije svečano je predali Hramu. Ovo je veoma značajan projekat za očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa srpskog naroda. Takođe, on naglašava istorijsku vezu naših zemalja - uostalom, Sveti Sava je započeo svoj crkveni put iz ruskog manastira na Atosu.

Osim toga, "Gasprom njeft" je obnovio Rusku nekropolu u Beogradu, uključujući kapelu, spomenik Nikolaju II i grobove Rusa koji su se posle revolucije našli u Srbiji. Ovo je zajednička rusko-srpska istorija, to je spomenik, uključujući i vojnike Prvog svetskog rata, u kojem su se Rusi i Srbi borili zajedno. Naravno, pored ovih velikih projekata, podržavamo i mnoge druge kulturne i obrazovne inicijative u Srbiji.

PONOSAN NA ZLATNU MEDALjU * NOSILAC ste Zlatne medalje za zasluge u jačanju kulturnih i ekonomskih veza Rusije i Srbije. Sa kakvim ste osećanjem primili ovo priznanje od bivšeg predsednika Srbije? - Glavna osećanja su bila ponos i zahvalnost. Ali bilo je to i dublje: žalio sam što moji otac i majka, koji su svojevremeno radili u Srbiji nekoliko godina, nisu doživeli taj momenat.

* A što se tiče sporta?

- Bili smo i ostali partneri fudbalskog kluba i omladinske akademije "Crvena zvezda". Poslednji uspesi kluba nas raduju, po njihovim rezultatima vidan je očigledan napredak.

* Znamo da volite Srbiju. Možete li nam reći nešto više o svojim prvim utiscima o našoj zemlji?

- Bila je to 1983. godina, moj otac je radio više od godinu dana na vojnom aerodromu puka "Zmaj", blizu Beograda. Moja majka i ja smo stigli iz Moskve u Beograd vozom, tada je postojala direktna železnička veza između naših prestonica. Velika Jugoslavija je bila u procvatu i Beograd pamtim kao veoma moderan i razvijen grad. Urbana izgradnja je bila aktivna, Sava centar se upravo bio otvorio, u gradu su se konstantno izvodili koncerti poznatih svetskih pop i rok izvođača. Zapravo, zemlja je apsolutno živela u svetskom kontekstu i bila otvorena za sve što je novo. Ljudi su izgledali srećni, a grad - prosperitetan. Tada sam išao u školu i Beograd sam zapamtio kao sunčan, južni grad u kojem žive ljudi koji se raduju životu, gde je život miran i gde se veoma dobro odnose prema ljudima iz Rusije.

* Da li ste zadovoljni poslovanjem "Gasprom njefta" u Srbiji?

- Zadovoljni smo načinom na koji "Gasprom njeft" radi u Srbiji, kako sarađujemo sa Vladom, kako se razvija NIS. Treba imati na umu da kada smo kupili NIS, to je bila stagnirajuća kompanija sa gubicima i bez ikakvih izgleda. Sada je NIS postao profitabilna kompanija koja značajno doprinosi budžetu Srbije. U proteklih devet godina uložili smo u njen razvoj oko dve i po milijarde evra. NIS se od nacionalne srpske kompanije pretvorio u značajnog "igrača" na energetskom tržištu čitavog balkanskog regiona. I razvoj kompanije se nastavlja.

* Uskoro ćete završiti izgradnju novog postrojenja duboke prerade nafte u Rafineriji nafte u Pančevu?

- Kao rezultat toga, ovo preduzeće će postati jedno od najboljih na svetu po ključnim pokazateljima efikasnosti. I još povrh svega, prvi je NIS počeo da se bavi alternativnom energijom i tradicionalnom elektrogeneracijom. Tako, u saradnji sa "Gasprom energoholdingom", kompanija radi na realizaciji projekta termoelektrane na teritoriji Rafinerije nafte Pančevo. Planiramo da elektrana počne s radom do kraja 2020. godine.

- Osim toga, NIS zajedno s partnerima planira u Srbiji realizaciju projekta vetroparka Plandište. Obim investicija za oba ova projekta iznosi oko 300 miliona evra. Tako da se NIS uspešno razvija i naše velike investicije već daju uočljive rezultate za srpsku ekonomiju i takođe stvaraju mogućnosti za strateški razvoj Srbije u budućnosti.