NAJMANjE 100 evra bio bi skuplji aranžman da su umesto u privatnoj režiji s nastavnicom srednjoškolce roditelji poslali u Španiju posredstvom škole.

Pročitajte još:IZMENE PRAVILA O ĐAČKIM EKSKURZIJAMA: U inostranstvo samo maturanti

Velika razlika u ceni je osnovni razlog zašto nastavnici sami organizuju putovanja svojih đaka, a drugi razlog izbegavanja ekskurzija jeste to što roditeljima odgovara da deca putuju leti, a ne u toku školske godine.

- Roditelji koji rade ne znaju kako da osmisle tri meseca đačkog raspusta, a Srbija i Crna Gora su jedine zemlje u Evropi koje su zadržale praksu da deca posredstvom škole putuju dok traje nastava, umesto leti - kaže Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija. - Jednostavno, javne nabavke su toliko zakomplikovale i poskupele đačka putovanja da svi traže način kako da ih izbegnu.

Pročitajte još: Nastavnici više neće moći da organizuju privatna putovanja

Kada se cenovnik đačkih putovanja razloži do detalja, vidi se da najveći deo novca ide na dnevnice - više od polovine. Naime, svaki đak mora da plati putovanje animatoru, doktoru, nastavniku i direktoru, a kada se tu dodaju i socijalno ugrožena deca - prelazi se 60 odsto vrednosti putovanja. Saveti roditelja određuju dnevnice nastavnika, i veoma često je to 1.000 dinara po danu po detetu. Prostom računicom se zaključuje da ako putovanje košta 22.000 dinara i traje sedam dana, 7.000 dinara ide nastavniku.

- Kada se tome dodaju i svi ostali "obavezni putnici", roditelji treba da budu svesni toga da najmanje plaćaju usluge agencije - ističe Seničić. - Tačnije, agencija zaradi najviše pet odsto od putovanja.

VAŽNE SAMO "ZVEZDICE" ĐAČKA putovanja retko kada prate program, čak i kada se organizuju po Srbiji. Tako, recimo, sedmake vode do srednjovekovnih tvrđava u Smederevo i Golubac, a ne u Kragujevac, Takovo i Topolu, da se upoznaju sa onim o čemu uče - Prvim i Drugim srpskim ustankom. Poseban problem je smeštaj, pa roditelji insistiraju na tome da deca borave u hotelu sa četiri ili pet zvezdica, a nemački i francuski đaci spavaju po hostelima i studentskim sobama.

Sve manje agecija organizuje ekskurzije. Osim dve-tri velike agencije, ostalo su lokalne firme koje ne mogu finansijski da podnesu vanredne okolnosti. Nekada su išla sva deca na školska putovanja, a sada se spajaju po dve škole.

- U vreme socijalizma, pored nastave u prirodi, svaka škola je organizovala letnje kampove na moru - naglašava Seničić. - Možda je vreme da deca ponovo letuju pod pokroviteljstvom škola. Takođe, takva putovanja treba da budu što jeftinija, kao i da deca ne budu smeštena u hotelima, jer ih tako učimo životnim vrednostima. U pojedinim gimnazijama su roditelji "dizali revolucije" zato što deca idu u Italiju u hotel sa četiri a ne s pet zvezdica. Isti ti ljudi ne bi nikada odabrali hotel u kojem je smeštena grupa dece.

Agencije, očigledno, podstiču nastavnike da sami uzmu stvar u svoje ruke, jer im daju lep popust i besplatno putovanje ako organizuju grupu. I roditelji su zadovoljni, jer će deca otići na more dok oni rade.

DIREKTORI FAVORIZUJU SVOJE

NA URUŠAVANjE školskih putovanja najviše je uticao Zakon o javnim nabavkama, koji je pomogao direktorima da nameštaju tendere, pa iste agencije godinama rade sa istim školama. Direktori mogu da raspišu tender sa specifičnim zahtevima i, recimo, sertifikatom koji ima samo jedna agencije.