ORUŽJE STRANIH SILA: I naizgled nevine NVO mogu biti deo subverzivne mreže

STARO je pravilo da ako želiš da razoriš jedan narod, uništi mu istoriju, tradiciju, jezik, obrazovanje, porodicu... Da se pokušaji nečeg sličnog događaju i nama smatra Slobodan Stojičević, stručnjak za spoljnu trgovinu i član ruskog Izborskog kluba, koji okuplja eksperte iz raznih oblasti.

Pročitajte još:Nevladine organizacije: Žestoko kritikuju Srbiju, a dobijaju privilegije

Da krene u istraživanje podstakla ga je knjiga "Mrežni ratovi" Aleksandra Dugina i Leonida Savina, koju je nedavno preveo na srpski. Ruski geopolitičari u knjizi objašnjavaju najnoviju vojnu doktrinu Pentagona, koja omogućava pobedu nad protivnikom i osvajanje njegove teritorije pre nego što "bitka" počne. "Rat" se vodi "u senci", "iza kulisa", bez ispaljenog metka.

- Teatar dejstava mrežnih ratova je "otvoreno" informaciono društvo i postmoderni informacioni prostor - objašnjava Stojičević. - Jedna od faza je stvaranje "klime" da se ljudi ne protive ili da čak i sami učestvuju u promenama osnovnih parametara društva.

Savin i Dugin su izneli viđenje na koji način SAD pokušavaju metodama mrežnog ratovanja da menjaju stvarnost u drugim zemljama, utiču na izmenu sistema vrednosti, izazivaju krize... Važnu ulogu u tome, kako navode, imaju mediji i društvene mreže poput "Fejsbuka", "Tvitera" i "Instagrama" koje mogu da se koriste kako bi se izmenila realnost, ali i stvarne društvene grupe - nevladine organizacije, pokreti, kolektivi...

- Čovek donosi odluke u skladu sa informacijama koje dobija iz spoljnog sveta - kaže Stojičević. - Psihološki filteri, poput iskustva, shvatanja dobra i zla, morala, logike, sortiraju informacije. Ali, oni se mogu i neutralisati. Pod uticajem emocija - ljutnje, jake radosti, afekta - čovek prihvata informacije i donosi odluke koje u normalnim okolnostima ne bi doneo.

Danas više nije tajna da američke vladine agencije razvijaju kognitivna oružja na osnovu veštačke inteligencije i algoritama ponašanja. U ovakvim okolnostima, čovek prihvata čak i informacije koje protivreče svemu drugom.

Pročitajte još: NVO primaju bogate donacije

- Internet je idealno okruženje za vođenje mrežnog rata - tvrdi naš sagovornik, jedan od eksperata Izborskog kluba. - To je razlog zašto SAD intenzivno rade na širenju interneta po celom svetu. Tamo gde nema infrastrukturnih osnova, internet se širi pomoću dronova, aerostatnih balona ili satelita.

Po zvaničnim podacima dva odsto korisnika "Tvitera" stvaraju šezdeset odsto sadržaja na ovoj društvenoj mreži! A pet posto korisnika čak 75 procenata. Podaci su slični i za ostale društvene mreže.

- Ko su tih dva ili pet odsto tako aktivnih korisnika koji imaju snage, vremena, novca i drugih resursa da stvaraju sve te memove, statuse, sličice, filmiće, skečeve, komentare, odgovore na komentare, odgovore na odgovore - pita se Stojičević. - Bez potrebe da se dublje ulazi u objašnjavanje možda je jednostavnije pogledati oglas za takve "botove" i "trolove".

Iako su Aleksandar Dugin i Leonid Savin prvi autori koji su u Rusiji počeli da govore na temu mrežnih ratova, Stojičević govori kako, po tom pitanju, stoje stvari na našim prostorima.

Depositphotos

- Postalo je očigledno da je i ovde postojao plan za uništavanje našeg identiteta, ideološkog i kadrovskog potencijala, kulturnih i religioznih osnova - kaže Stojičević.

Za razliku od ratova ranijih generacija, mrežne strukture mogu izgledati potpuno miroljubivo i spolja ni na koji način povezane sa strateškim institucijama i profesionalnom obaveštajnom službom.

- Naizgled nevine NVO šahista amatera, omladinski pokret, organizacija za zaštitu ljudskih prava ili marginalna religiozna sekta u potpunosti mogu biti deo opasne i subverzivne mreže, a da pritom većina učesnika to i ne sluti - tvrdi Stojičević. - Ali, zahvaljujući nekima od njih Amerikanci danas imaju praktično sve informacije o svim srpskim preduzećima zaključno sa nivoom samostalne zanatske radnje.

Poznato je, ističe naš sagovornik, da je i bankarsko tržište najvećim delom prepušteno inostranim bankama:

- Strane banke nemaju interes da razvijaju domaću privredu i da rešavaju probleme nacionalne ekonomije, već samo da se "ponašaju tržišno kao profitni centri svojih matičnih kuća" i da izvlače dobit iz Srbije dokle god to bude moguće i isplativo.