Na transplantaciju bubrega trenutno u Srbiji čeka 750 pacijenata, srca 39, jetre 40 pacijenata. Za mnoge od njih poziv izbolnice da se pojavio organ stigne prekasno, jer Srbija nema dovoljno donora.

U našoj zemlji trenutno ima četiri do šest donora na milion stanovnika što nas svrstava na evropsko žačelje po broju transplantacija, dok, recimo, Hrvatska ima više od 40 donora na milion stanovnika.

Nacrt zakona o presadivanju organa koji je ušao u skupštinsku proceduru, mnogi pacijenti koji čekaju organ vide kao šansu za novi život, jer se očekuje veći broj donora.

Zakon predviđa uvođenje pretpostavljene saglasnosti, po kojoj su svi građani Srbije potencijalni donori, ukoliko to izričito ne odbiju i ukoliko se porodica drugačije ne izjasni.

Porodica i dalje daje poslednju reč da li će premiinula osoba biti donor organa ili ne.

Sve kritičare zakona, pacijenti koji su transplantirani ali i oni koji čekaju na transplantaciju, pitaju da li bi oni primili organ kada bi im to bio jedini lek i sugerišu da odu na klinike gde leže pacijenti koji čekaju organ.

Mladen Todić na jetru je čekao dve i po godine i to što danas uživa u odrastanju svoje četvorogodišnje ćerkice neizmerno je zahvalan porodici donatora.

Kaže da su to bile najteže godine u njegovom životu, da su bila pomešana osećanja, da je strahovao za svoj život, ali i za svoje najvoljenije.

"Zahvaljujući saglasnosti te humane porodice, ja sam danas sa svojom ćerkicom i suprugom", kaže Todić za Tanjug.

On je osnovao i Udruzenje transplantiranih pacijenata i onih koji čekaju na ovu intervenciju "Zajedno za novi život", a svi oni danas su ispred Skupštine Srbije dali punu podršku zakonu o transplantaciji.

A da se svako od nas može naći u situaciji da mu je organ potreban potvrđuje priča tridesetogodišnjeg Miloša koji nije osećao nikakve tegobe, već je na nagovor supruge, posle bezazlene povrede, uradio krvnu sliku i već naredni dan našao se u bolnici.

Usledila je mučna dijjaliza, tri puta nedeljno po četiri i po sata i poziv na transplantaciju organa bio je sasnsa za novi život. Miloš sa suprugom danas čeka treće dete.

Njegova majka kaže da je bez razmišljanja sinu htela da da bubreg, ali da je novi udarac došao kada su lekari utvrdili da nije podudarna osoba.

"Tada mi se ceo svet srušio. Molila sam lekara da nađe neko dete u Tiršovoj koje je podudarno i da tom detetu dam organ kada ne mogu da pomognem svom sinu", priča kiroz suze majka.

Dodaje da samo porodica koja ima takvog pacijenta, pacijenta kome je svaki dan nova neizvesnost može da razume značaj transplantacije.

Milka Bubac i Darko Mitrović koji na presađivanje bubrega čekaju pet, odnosno osam godina nadaju se da će i za njih uskoro da se pojavi organ, da mogu nesmetano, bez ograničenja, da nastave život.

Direktorka Klinike za nefrologiju KCS prof. dr Marina Savin, kaže da je transplantacija jedini lek za pacijente kod kojih dođe do otkazivnja bubrega, srca, jetre i drugih organa.

"Takav organ se dobija sa moždano umrle osobe za koju više nemamo nikakvih medicinskih mogućnosti da je vratimo u život, a postoji jedan kratak vremenski period kada vitalni organi mogu da se uzmu i nastave svoju funkciju u drugoj osobi", pojašnjava Savin za Tanjug.

Ona je dodala da unapred ne može da se odredi kada će organ stići, ali da klinike i pacijenti mogu da budu pripremljeni da u bilo kom momentu, kada se ukaže mogućnost, prime organ.

Nada se da će novi zakon biti usvojen i pojašnjava da i kod pretpostavljne saglasnosti porodica ostaje deo transplatacije, "bez saglasnosti porodice i razgovora sa porodicom, transplatacije nema".

Podseća da uz savremenu imunosupresivnu terapiju, transplantirani pacijenti mogu da se vrate normalnom načinu života i da praktično odbacivanja organa više nema.

Osim odraslih na transplantaciju organa sve češće čekaju i deca. Samo u Institutu za majku i dete godišnje se kod 10 do 15 pacijenata uspostavi dijagnoza hroničnog oštećenja bubrega i toj deci je potreban novi organ.

Načelnik Odeljenja nefrologije u Institutu Nataša Stajić kaže da su rezultati mnogo bolji ukoliko se transplantacija obavi što pre.

Ona podseća da kod dece koja imaju hronično oštećenje bubrega, ali i drugih organa, mogu da se jave ozbiljne posledice u razvoju i intelektualnom sazrevanju, kao i druge komplikacije koje nisu karakteristične za odrasle.

Od početka godine u Srbiji je bilo 17 donora i zahvaljujući njima spasena su 44 života. Obavljeno je 26 transplantacija bubrega, 11 jetri i sedam srca.