Porodica odlučuje o doniranju organa

Ako se pojedinac za života ne izjasni o tome da se protivi uzimanju njegovih tkiva i organa u slučaju moždane smrti, to će naknadno, u trenutku njegove smrti, moći da učini porodica. Tako se - prema predlogu novog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima i Predlogu zakona o presađivanju ljudskih organa, koji će se danas, zajedno sa izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, naći pred poslanicima u Skupštini Srbije - štite i prava onih građana koji neće da budu potencijalni donori organa i tkiva po prelasku sa izričite na pretpostavljenu saglasnost doniranja, koja se uvodi izmenom zakona.

Pročitajte još:DONIRANjE ORGANA: Otac kroz suze dao pristanak

Predlogom novih zakona svakom punoletnom stanovniku ostavljena je mogućnost da u pisanom ili usmenom obliku za života zabrani darivanje svojih tkiva u trenutku moždane smrti. Iako se nikad nije dovodila u pitanje uloga porodice, u predlog zakona i formalno je ubačena odredba o tome da ona takvu odluku može da donese za svog člana ako se on prethodno o tome nije izjasnio.

Pročitajte još: Doniranje organa hrišćanski čin

Oblast ljudskih ćelija i tkiva do sada je bila regulisana Zakonom o presađivanju organa, ali shvaćeno je da važeći zakon, uređujući oblast transplantacije, nije prepoznao značaj definisanja i uređenja poslova u oblasti ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi. Takođe nisu bili precizirani ni uslovi pod kojima se ti poslovi mogu obavljati, a u koje spadaju poslovi darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, očuvanja, skladištenja, distribucije i primene ljudskih ćelija i tkiva od živog ili od umrlog kod ljudi. To je prouzrokovalo lošu dugogodišnju praksu da se u zdravstvenim ustanovama sprovode postupci u ovoj oblasti, ali bez definisanja uslova na republičkom nivou kako će se oni obavljati. Jedna od mana bilo je i to što nisu bile jasno definisane ustanove koje bi mogle da budu banka ljudskih tkiva, zbog čega one nisu ni formirane.

- Stvari se sad značajno menjaju: predlogom zakona o ljudskim ćelijama i tkivima definiše se koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova u toj oblasti, kao i koji su uslovi koje banke ljudskih tkiva treba da ispunjavaju - rekao je državni sekretar Ministarstva zdravlja Berislav Vekić na sednici skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu.

- Novi zakon je propisao pojednostavljenje procedure izdavanja dozvola zdravstvenim ustanovama za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i uspostavljanje informacionog sistema u pomenutoj oblasti.

Da bi se oblast ljudskih ćelija i tkiva razvila po najvišim standardima medicinske nauke i prakse u Srbiji, neophodno je definisati registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze, koji omogućava pronalaženje nesrodnih davalaca i obezbeđivanje ćelija za presađivanje.

Takođe, predlogom zakona propisano je donošenje programa za presađivanja ljudskih organa u koji su uključene i ljudske ćelije i tkiva i koji će biti jedinstven na teritoriji Republike Srbije i koji će definisati jasne procedure i postupke u vezi sa organizacijom, timovima i finansiranjem celokupnog postupka presađivanja ljudskih organa i ljudskih ćelija i tkiva.

Propis definiše registar davalaca matičnih ćelija Foto V. Danilov

Poslanik Dušan Milisavljević (DS) kaže da podržava predložene zakone jer će oni pomoći ne jednoj političkoj stranci, već ljudima koji gube živote u borbi sa svojom bolešću zato što nema adekvatnog organa, i mogućnost da se on presadi bar značajnijem broju pacijenata za koje je to jedini spas:

- Srbija je raspadom bivše Jugoslavije počela da kaska za Slovenijom i Hrvatskom, koje su primenile zakonsko rešenje koje ih je, po uspešnosti programa transplantacije, priključilo evropskim zemljama.