BROJ hrvatskih firmi koje pred srpskim pravosuđem dobijaju nazad imovinu koju su imale u vreme bivše Jugoslavije - raste, mada hrvatski sudovi i dalje neumoljivo odbijaju iste takve zahteve srpskih firmi. I ne samo to, tamošnje Pravobranilaštvo počelo je prinudno da naplaćuje troškove izgubljenih sudskih postupaka od naših firmi, i to preko srpskih sudova.

Hrvatske firme takav problem u Srbiji nemaju i nisu ga ni imale, jer su sudovi pre nekoliko godina počeli da im vraćaju, prvo sporadično, a onda i masovno, nekretnine. A kako potvrđuju sagovornici “Novosti”, ni dotle nije bilo pravosnažnih presuda o izgubljenim sporovima, već su postupci samo zaustavljani dok se ne sklopi bilateralni ugovor između Srbije i Hrvatske o sprovođenju Aneksa G o sukcesiji.

Haotična situacija trajala je do pre tri godine, kada je Ustavni sud u slučaju “Borova” iz Vukovara praktično presudio da se Aneks G Sporazuma o sukcesiji, kao međunarodni akt potvrđen u srpskom parlamentu, može primenjivati direktno, bez bilateralnog sporazuma dveju zemalja.

PROČITAJTE JOŠ - Hrvati srušili srpski hotel

Po rečima advokata Zorana Ristića, predsednika Udruženja “Oduzeta imovina”, srpska potraživanja u Hrvatskoj veća su 80 puta nego hrvatska u Srbiji. Kako kaže, do pre pet godina i savetovanja pravnika na Zlatiboru, gde je iznet sasvim drugačiji stručni stav, naši sudovi su pauzirali postupke. Od tada se praksa promenila, pa su, kako navodi, imovinu nazad dobili “Elektropromet Zagreb”, “Jugoton”, “Jadran nameštaj”, “Vatrotehna Zagreb”, “Varteks”, “Opskrba”...

Prema pisanju hrvatskih medija, 150 hrvatskih firmi u Srbiji traži povraćaj imovine, čija je vrednost oko 800 miliona evra. INA, recimo, traži vraćanje benzinskih pumpi i nadoknadu za izgubljenu dobit, a “Borovo” povraćaj prodavnica. Imovinu traže i “Kraš”, “Končar”, “Varteks”.

- Slučaj sa imovinom INA je drugačiji od ostalih - kaže Ristić. - INA je imala OUR-e, među kojima i OUR INA Beograd. On je pre privatizacije proglašen samostalnim, ušao u sastav “Beopetrola” i prodat “Lukoilu”. Tu je situacija čista.

“Boreli” je podneo tužbe protiv kupaca lokala koje je prodalo “Borovo” / Foto P. Milošević


Slučaj “Borova” je daleko od “čistog”. “Borovo” je prodalo lokale po Srbiji na kojima je bilo uknjiženo, da bi “Boreli”, nastao posle raspada zemlje od ekspozitura u Srbiji, podneo tužbe protiv kupaca i tražio ništavost ugovora. Prema rečima advokata Irene Ranković iz niške kancelarije koja je zastupala “Borovo”, Privredni i Privredni apelacioni sud su odbijali ovakve tužbe, sve dok u jednom slučaju Vrhovni kasacioni sud u postupku revizije nije preinačio presudu i proglasio jedan od ugovora ništavim.

PROČITAJTE JOŠ - TRAŽE PRAVDU U ŽENEVI: Srpske firme tuže Hrvatsku za otetu imovinu

Na bazi toga, “Boreli” je tražio ponavljanje postupka i za ostale lokale, sve dok Ustavni sud nije “presekao”. Ukinuo je odluke o ništavosti kupoprodajnih ugovora, držeći se stava da se Aneks G Sporazuma o sukcesiji mora direktno primenjivati. U međuvremenu, “Boreli” je otišao u stečaj, pa je danas situacija šarolika. Neki lokali pripadaju kupcima, dok drugi postupci nisu još okončani.


PLjAČKAŠKI ODNOS

SUDSKI troškovi koje hrvatsko Pravobranilaštvo pokušava da naplati od Jugobanke u stečaju nastali su zbog duga hrvatskih preduzeća ovoj banci od 800 miliona nekadašnjih maraka, objašnjava Ristić. Jugobanka je pokušala da ih naplati sudskim putem, ali je sporove pred hrvatskim sudstvom izgubila, za šta joj sada stižu astronomske takse. Po Ristićevim rečima, ona će ovo morati da plati iako su dugovi bazirani “na nepravednoj presudi, proistekloj iz pljačkaškog odnosa Hrvatske”.