UVREDLjIV “tvit” poslanika Vladimira Đukanovića na račun Novaka Đokovića i njegovog navijanja za hrvatsku reprezentaciju, postao je, makar na dan, glavna politička tema. Odgovorio mu je opozicioni lider Dragan Đilas, takođe na “Tviteru”, a onda se oglasio i predsednik Aleksandar Vučić.

Nije to bio prvi put da se rasprava sa društvene mreže “Tviter” preseli u “stvarni svet” i zauzme glavne naslove u “mejnstrim” medijima. “Tviteraši” su postali politički akteri i politička tema, bilo da organizuju proteste, brane vlast, “pljuju” opoziciju ili da o njima, na javnom servisu, govori (i citira ih) predsednik države.

PROČITAJTE JOŠ: Društvene mreže sve veći problem za izbore

U svakodnevnoj političkoj borbi “Tviter” se pominje češće nego bilo koja politička (opoziciona) partija, pa je satirični portal “njuz.net” pre nekoliko meseci objavio i tekst pod naslovom “Tviter odlučio da stane na čelo opozicije”.

PROČITAJTE JOŠ: IZMENE NA TVITERU: Više prostora za Svetsko prvenstvo, zemljotrese, izbore...

Da li su “tviteraši” i “Tviter” zaista bitan politički akter, ili samo zgodna meta kada neki stav treba napasti, ili braniti? Koliki je stvaran uticaj “tvitera” na srpsku politiku?

Ako se meri brojem korisnika ove mreže, reklo bi se - ne veliki. Tačnih podataka nema, ali se procenjuje da aktivnih korisnika “Tvitera” iz Srbije imao oko 250.000 do 300.000.

- Reč je o relativno malom broju “tviteraša” i to ne treba precenjivati - kaže Vladimir Pejić iz agencije “Faktor plus”. - Međutim, uticaj koji oni ostvaruju je ipak veći. Informacije sa ove i sa drugih društvenih mreža često prelaze njihove okvire i ulaze u “stvarni svet” i velike medije.

LAŽNE VESTI - DIGITALNE platforme mogu naravno da se koriste i za lažiranje političke, društvene i svake druge stvarnosti - kaže Panić. - Ali, po tome se društvene mreže ne razlikuju umnogome od tradicionalnih medija. Jedino se razlikuje brzina širenja vesti. Na društvenim mrežama vesti se brzo šire, dovoljan je jedan klik, a zatim se prelivaju iz digitalnog u realni svet. Kada sadržaj prestane da se deli i prestane da bude tema razgovora u kafanama i na okupljanjima, on gubi svoju relevantnost.

I Predrag Panić, ekspert za komunikacije iz PR agencije “Olaf&McAteer”, kaže da “Tviter”, iako nije veliki kao “Fejsbuk”, može da ima značajan uticaj na političku kampanju jer, između ostalih, okuplja i one koji zbog prirode svog posla imaju mogućnost da informacije šire dalje - u mejnstrim medije.

- Većina novinara pronalazi inspiraciju, informacije ili kontakte preko “Tvitera”, urednici i marketinške agencije prate trendove, pa čak i određuju prioritete prema količini pažnje koja je posvećena nekoj temi na mrežama.

Značaj koji će “Tviter”, “Fejsbuk” i druge društvene mreže imati, između ostalog, i za političke kampanje, mnogi su prepoznali već u samom startu. Ali, način na koji su oni uticali značajno je drugačiji od onog koji se, pomalo naivno, očekivao. U početku su mnogi društvene mreže videli kao neku vrstu atinskog foruma savremene demokratije, na kojem će građani i kandidati moći da nesmetano otvoreno komuniciraju i razmenjuju stavove. U najmanju ruku, očekivalo se da socijalne mreže postanu poligon koji će zameniti kampanju “od vrata do vrata”.

Kakva je zaista moć društvenih mreža i gde leži ključ njihovog uticaja u savremenoj politici najbolje se pokazalo na primeru skandala sa “Kembridž analitikom”. Reč je o britanskoj konsultanskoj agenciji koja je od “fejsbuka” prikupila lične podatke najmanje 87 miliona korisnika, koji su zatim korišćeni da bi se direktno uticalo na njihove političke odluke. Navodno, ti podaci su korišćeni i u Trampovoj kampanji 2016, a na osnovu njih se krenulo i u kampanju za ponovni izbor 2020. godine.

Ilustracija / Tošo Borković

Srbija je, zasada, ipak daleko do orvelovskih poduhvata, poput “Kembridž analitike”, makar kada su političke kampanje u pitanju. Ipak, primer malog čuda kada je reč o “tviter” politici, dogodio se na izborima 2016. Tada je pokret Dosta je bilo, praktično, zahvaljujući samo aktivizmu na ovoj društvenoj mreži i stvaranju pozitivne slike nekoga koje potpuno drugačiji od ostatka političke ponude, uspeo da osvoji više od 200.000 glasova i mesto u republičkoj skupštini.

DIGITALNE PLATFORME PANIĆ ocenjuje da, dok debata o "Tviteru" i društvenim mrežama još traje, "iza ćoška" dolaze nove tehnologije: - U isprepletanoj vezi veštačke inteligencije, društvenih mreža i različitih digitalnih platformi krije se budućnost razvoja maltene svih industrija na svetu, što će svakako fundamentalno promeniti i komunikacije.

Njihov uspeh ipak nije trajao dugo. Već na predsedničkim, a zatim i na ovogodišnjim beogradskim izborima DjB i njihov kandidat Saša Radulović doživeli su potpuni debakl, opet u velikoj meri zbog, sada negativne, kampanje protiv njih na “tviteru”. Pokazalo se tada, a zatim i na sličnom slučaju Saše Jankovića u predsedničkoj kampanji, da podršku takozvane “tviter zajednice” nije preterano teško steći, ali je gotovo nemoguće zadržati je.

Ipak, pojam koji obeležava upotrebu “Tvitera” u političke svrhe u Srbiji je - bot. Naravno, nije to domaći izum. Izvorno, pod tim izrazom podrazumevaju se programi koji “glume” stvarne korisnike i zasipaju mrežu kompjuterski generisanim porukama. Ovaj pojam postao je, međutim, i pogrdni termin za internet timove, često i prave armije, političkih stranaka koje na društvenim mrežama kroz svoje komentare pružaju podršku svojoj političkoj opciji. Upravo su ovi botovi u vreme kada je kampanja na “Tviteru” dobila na zamahu, praktično ugušili i obesmislili političku raspravu na ovoj društvenoj mreži.