HRVATI ŽELE I NAPLATU IZGUBLJENIH SPOROVA: Oteli Srbima imovinu pa traže troškove

SRPSKE firme ne samo da gube sporove za svoju imovinu u Hrvatskoj, koju im je ova država praktično konfiskovala, već su počele da im stižu na naplatu i astronomske naknade za sudske troškove za postupke koji su se vodili u ovoj državi. Kako "Novosti" saznaju, Hrvatska je počela da pokreće postupke za prinudnu naplatu ni manje ni više nego pred srpskim sudovima!

"Pilot" zahtevi za prinudnu naplatu stigli su protiv Jugobanke, koja u Hrvatskoj vodi najmanje dvadesetak sporova, a postupak je pokrenut pred Privrednim sudom u Beogradu. Da bi postupak uopšte mogao da se vodi, mišljenje je traženo i od ovdašnjeg Ministarstva pravde da li imamo potpisan sporazum sa Hrvatskom o uzajamnoj pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima. Ministarstvo je odgovorilo da postoji uzajamnost između Srbije i Hrvatske, jer postoji sporazum iz 1997. koji je potpisala SRJ, čija je Srbija naslednica. Tako, prema oceni Ministarstva, ne postoji smetnja za priznanje sudske odluke Hrvatske. Iznos ovih izvršenja za sudske troškove, inače, ide od 3.000 do više desetina hiljada evra!

U međuvremenu, naše firme i banke i dalje, posle potrošenih svih pravnih lekova u Zagrebu, Splitu ili Rijeci, ne odustaju od podnošenja predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Strazbur je odbio čak dve aplikacije iz Srbije - "Mladost turista" i Investbanke. Nedavno je aplikaciju podnela i Jugobanka.

PROČITAJTE I: Preko notara brže do upisa u katastar

Kako kaže advokat Ivan Simić, savetnik za praćenje postupaka, očekivanja su podeljena zbog pilot presude Strazbura. Sud je odbacio dve aplikacije uz obrazloženje da Hrvatska u vreme kada je akt učinjen, 1992. godine, nije bila potpisnica Konvencije o ljudskim pravima, već je Konvenciju potpisala i pristupila ovom sudu tek 1997. Zato Sud ne može da raspravlja o kršenju Konvencije iz prethodnog perioda. Takođe je prihvatio stav hrvatskog pravosuđa da se Sporazum o sukcesiji ne može sprovesti automatski, bez zaključenja bilateralnog sporazuma Hrvatske i Srbije.

- Pravno nasilje koje je Republika Hrvatska sprovela nad imovinom preduzeća i banaka iz Srbije sprovedeno je na perfidan i suptilan način, a naročito začuđuje nespremnost Evropskog suda da to nasilje prepozna i o njemu se konkretno izjasni na bilo koji način, već u pilot odluci tražioca pravne zaštite upućuje na buduću neizvesnu činjenicu zaključenja bilateralnog sporazuma između Srbije i Hrvatske - kaže Ivan Simić.

On dodaje da ne možemo a da pilot odluku Evropskog suda ne analiziramo "u svetlu činjenice da pravo svojine kao neprikosnoveno pravo i civilizacijska tekovina sada zavisi od volje jedne države":

- Ono nije više ostalo u okvirima prava, već je izmešteno na teren politike. To zabrinjava svakog pravnika i učesnika u pravnom životu, jer pravo i pravna država ne smeju da imaju alternativu u vidu političkog dogovora.

KRŠE SPORAZUM

KADA su u pitanju naše banke, pored toga što odbijaju da vrate srpsku imovinu, Hrvati pokušavaju da im se regresivnim zahtevom prizna potraživanje u stečajnoj masi za ono što su starim deviznim štedišama već isplatili. Ovo je suprotno Sporazumu o sukcesiji, po kom su sve eks-JU države bile obavezne da isplate staru deviznu štednju štedišama sa svoje teritorije.