KOMENTAR: Kontaminacija uživo

JOŠ krajem prošlog veka postalo je jasno da je "živo javljanje" sa mesta događaja glavni televizijski žanr i da se suština drame, koja se otvara planetarnom gledaocu može postići jedino efikasnom režijom "stvarnog događaja". Veštinu "režije stvarnosti" ispekao je još u doba "Pustinjske oluje" Si-En-En pod sloganom "rat uživo" i otvorio novu stranicu u istoriji masovnih komunikacija. Od tada, on je postao neka vrsta dnevne zapovesti u svakoj televizijskoj mreži. Ali postoje ogromne razlike u primeni ovog obrasca i one ne zavise od tehničke opremljenosti niti od uloženih sredstava, nego od mentalne sheme, od režije, ili ako hoćete dramaturške veštine onih koji kanalima upravljaju.

Javni servis Srbije (u daljem tekstu RTS) i američki televizijski emiter

N1, koji baštini iskustvo i obrasce upravo Si-En-Ena, raspolažu približno jednakim tehničkim mogućnostima i pred očima su im isti standardi televizijskog izveštavanja. Ali koncepti i naročito njihova realizacija "uživo" - debelo im se razlikuju.

Moglo se to videti u "živom izveštavanju" sa događaja "Mirdita -dobar dan" u udarnim večernjim dnevnicima u sredu 30. maja, gde su na delu bili sasvim različiti pristupi. Prvi kanal (RTS) izveštavao je sa događaja utrpanog u mozaik dnevnih vesti bez ikakvog određenog stava, na momente zbunjen značenjem zbivanja, a posteriori (u prevodu: "proš'o voz"). Drugi kanal (N1) nije izveštavao sa događaja nego je stvarao taj događaj od prvog trenutka, postavio i sledio režijsku koncepciju dveju sukobljenih "stvarnosti" i na tom sukobu pažljivo gradio svoj stav. Ta dramaturgija zamišljena je a priori, unapred, zato što se odavno znalo šta je cilj događaja i kakvo značenje kanal treba da saopšti gledaocu. Dve ideje udaljene kao Bog i šeširdžija: jedna retro a druga proaktivna, jedna potpuno nedelatna, druga znalalčki spinovana. Obe podjednako daleko od stvarnosti, koja će ih uskoro demantovati.

Pročitajte još - PROTEST PROTIV FESTIVALA "MIRDITA, DOBAR DAN": Radikali pokušali da probiju kordon policije

Priredba u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju, koja je imala za cilj da promoviše Kosovo kao nezavisan, isključivo albanski kulturni entitet, čiji je cilj bila promocija pravno obavezujućeg sporazuma, kojim će se zapečatiti nezavisnost Kosova, naišla je na protivljenje dela srpske populacije, koju je pred ulazom u ovaj centar zaustavio srpski policijski kordon. Još istog jutra je srpska granična policija, na Merdaru, pretresla Šiptare - učesnike ovog događaja i zaplenila uveličane fotografije, koje je ministar Stefanović, u javnom saopštenju, ocenio kao "neprimerene". Gledaoci su još ranije mogli da vide da ove "umetničke fotografije" veličaju OVK. Na to su ukazali građani okupljeni ispred Birčaninove i tražili da se priredba zabrani. To je, otprilike, i zbrzala prepadnuta novinarka RTS-a, gledajući da se što pre skloni iz gužve, a zatim je urednik prilog ušio u svakodnevicu Dnevnika. Sasvim obrnuto, u izveštaju N1 "Mirdita" je imala apsolutni prioritet, bila je događaj dana, trajala je dovoljno dugo da zadrži pažnju i komentarisale su je oštro i razgovetno dve novinarke iz dva suprotstavljena prostora. Nije potrebno naglašavati da su njihove najave brušene mnogo ranije da bi ovaj konflikt slika bio dovoljno dramatičan i da bi pružio otvorenu podršku promociji nezavisnosti Kosova usred srpske prestonice. Tome je trebalo da služi i prikazivanje dvojice direktora beogradskih državnih ustanova kulture, koji su došli da podrže ovu manifestaciju.

Kraj ujdurme odvijao se sasvim u duhu Si-En-Ena. Dok je u Drugom dnevniku RTS-a uglavnom ponovljeno ono što je već viđeno na repu događaja, N1 je prikazao nove slike, naprednije od prethodnih. Okupljeni građani su se povukli kud koji; "Mirdita" trijumfuje, čuju se aplauzi, Borka Pavićević egzaltirano maše nekom gramotom i još otprilike kaže da sve to ima da služi potpisivanju obavezujućeg sporazuma, koji je na vidiku. Javnost je uspešno kontaminirana demokratijom, pomirenjem i razumevanjem u duhu Pentagona i Stejt departmenta. Slika je pružila željeni, a ne stvarni sadržaj.

Moglo je na tome i da se završi, da se iznenada nije umešao - život sam. Kao poslednji naslovi iste večeri stigle su sa Kosova vesti o napadu Šiptara na srpsku decu koja su se igrala na igralištu u Starom Grackom kod Lipljana. Tom prilikom povređeno je više osoba. među njima S. M. (30) i njena šestomesečna beba, koju su pripadnici kosovske policije poprskali biber-sprejom. Privedena je jedna osoba srpske nacionalnosti. Napad se dogodio oko 20 časova, dakle u isto vreme kad su u Beogradu promovisani pomirenje i razumevanje, uz asistenciju srpske policije.

Stvarnost je, po ko zna koji put, demantovala virtuelnu laž. Nažalost.