Marksizam: Oživele mane globalizacije

MARKSIZAM je danas aktuelniji nego ikada. Globalizacija koja je donela ogromnu socijalnu nejednakost, nizak nivo radničkih prava, dovela je do toga da se mnogi sete Marksa i Engelsa.

Ovo tvrde sociolozi i istoričari s kojima smo razgovarali povodom Dana rada i dva veka od rođenja Karla Marksa (5. maj 1818, Trir, Nemačka).

Pročitajte još: Kapitalizam, komunizam, fašizam

- Učenje Marksa i Engelsa na temu ekonomske organizacije društva i odnosa između nacija i klasa je aktuelnije nego ikada - kaže za "Novosti" Saša Bovan, profesor sociologije na Pravnom fakultetu u Beogradu. - Globalizacija nosi sa sobom nove i drastične oblike neokolonijalizma, sve veće socijalne razlike i nezamislive oblike eksploatacije, kako u odnosima između nacija i država, tako i u odnosima dominantnih društvenih klasa gde strah od jeftine radne snage sa istoka i novih tehnologija sputava i obesmišljava sindikalno delovanje.

I Zoran Stojiljković, profesor sociologije na Fakulteta političkih nauka u Beogradu, tvrdi da interesovanje za marskizam raste.

Pročitajte još: Lordan Zafranović za "Novosti": Kapitalizam nas pojeo, nismo bili spremni

- Nakon pada Berlinskog zida, formiran je stav da je marksizam mrtav, ali sa krizom neoliberalnog koncepta, koja je nastupila 2008. godine, naglo je poraslo interesovanje za marksizam - kaže prof. Stojiljković za naš list. - Umesto da je tehnološka revolicija dovela do smanjenja radnog vremena, mi smo u situaciji da radimo više nego ikada, to jest da radimo po nekoliko poslova da bismo preživeli. Pokazalo se da je kritika sticanja profita apsolutno pokazala da je marksizam bio pozitivna doktrina.

I prof. dr Aleksandar Rastović, naučni savetnik u Istorijskom institutu u Beogradu, slično razmišlja.

- Što je kriza liberalnog kapitalizma veća, to će i plemenita ideja kao što je marksizam sve više dobijati na značaju - kaže Rastović.

Učenje Marksa i Engelsa svojeveremno je možda i najbrže prihvaćeno kod Srba i uopšte slovenskih naroda. Marks i Engels su, međutim, Srbe ubrajali u "male, zakržljale, nužno kontrarevolucionarne narode, bez istorije i istorijske svesti", čija je jedina istorijska misija da nestanu u oluji svetske revolucije, koju su njih dvojica propovedali.

Pročitajte još: Marksizam i crna magija

Oni su narode delili na - velike, prosvećene, kulturne narode, nosioce svakog napretka i, navodno, revolucionarnog duha. Tu su spadali Englezi, Francuzi, Nemci... a od Slovena jedino Poljaci. Drugu vrstu činili su manje-više "varvarski otpaci naroda" - svi Južni Sloveni, Česi, Slovaci...

Zoran Stojiljković ističe da je ovakav stav "daleko od toga da se može braniti", i pojašnjava da su Marks i Engels smatrali da su Sloveni konzervativni i da nisu dovoljno spremni da učestvuju u komunističkoj revoluciji.

Profesor Bovan ističe da je reč o viziji komunističke utopije u kojoj su malim narodima dodeljene sporedne i epizodne uloge, po logici da samo jaka i svesna radnička klasa može izvesti komunističku revoluciju. A to što se komunizam kod Srba brzo "primio" za profesora Bovana je nesrećni sticaj okolnosti gde su se komunističke ideje susrele sa solidarnošću i egalitarimom, dve vrednosti na kojima počiva moralnost tadašnjeg srpskog patrijarhalnog društva:

- Ta nesreća je doživela kulminaciju u jugoslovenstvu kralja Aleksandra, te Titovom jugoslovenstvu. Ako se u ovom kontekstu vratimo na Marksa i Engelsa, posebno na ovog drugog, možemo ironično na naš račun zaključiti da je na neki način anticipirao tragediju našeg bića: gubitak istorijske svesti i nacionalnog dostojanstva kao posledicu prihvatanja jugoslovenske ideje, a najviše zahvaljujući našoj inteligenciji o kojoj je sve rekao još Arčibald Rajs.

Bovan na kraju zaključuje:

- Da se na kraju našalimo sa kiselim osmehom na licu: lepo su nam Marks i Engels govorili da se manemo mondijalizma i socijalizma, bar kao ideologije, jer su nas internacionalističke ideje učinile slepim i neotpornim na šovinizam okolnih naroda kao što su Hrvati, Bošnjaci, Albanci, gde smo na kraju postali tragični gubitnici.

"KAPITAL" POPULARAN U AMERICI

ALEKSANDAR Rastović ističe da je Marksov "Kapital" danas jedno od najčitanijih štiva u Americi, te da se proučava na velikom broju američkih univerziteta.