Potrebno da više rađaju žene sa srednjom školom

OD 2006. godine do danas broj beba kod pripadnica lepšeg pola sa srednjom školom smanjen je na svega 1,3 deteta po ženi! One su, očigledno, u većoj meri osetile promenu načina isplate roditeljskog dodatka u 24 mesečne rate i lošijeg su materijalnog statusa u odnosu na žene sa fakultetom.

A žene sa srednjoškolskom diplomom, kako ističe dr Petar Vasić, demograf, docent na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, posebno je važna ciljna grupa za populacionu politiku. Pre svega zato što su po broju dominantne, ima ih čak 56,6 odsto.

Naš sagovornik smatra da bi trebalo stvoriti uslove, pre svega finansijske, kojim bi se podstakle na rađanje žene sa osnovnom i srednjom školom.

PROČITAJTE JOŠ: Brnabić: Trudnicama i porodiljama pomoć od 1. jula

- Visokoobrazovane žene su uvek beležile niži nivo rađanja u odnosu na druge obrazovne kategorije. Ono što je značajno za njih jeste da imaju najveće prosečne godine u kojima rađaju, što indirektno utiče i na ostvareni broj rođenja - zaključuje dr Vasić.

Samo 7.397 pripadnica lepšeg pola u Srbiji koje su u 2005. godini odlučile da se ostvare na polju materinstva imalo je fakultetsku diplomu, dok ih je posle 11 godina, prema poslednjim podacima iz 2016, na spisku gotovo 19.500.

PROČITAJTE JOŠ - Više para više beba

Među njima je 1.123 mastera i 107 doktora nauka. Za isto to vreme mama bez dana škole je skoro duplo manje, a onih koje su uspele da završe tek osnovnu školu je sa 13.167 "pao" na svega 6.008, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Sa povećanjem školske spreme smanjuje se prosečan broj dece po ženi, što je slučaj i u mnogim evropskim zemljama.

- U periodu od 2005. do 2015. godine žene sa najvišim obrazovanjem i bez njega pokazuju tendenciju rasta rađanja, dok kod onih sa osnovnom i srednjom školom ona opada - kaže dr Petar Vasić, docent sa Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (na slici). - Može se pretpostaviti da su na ta kretanja kod najniže obrazovne kategorije uticale mere direktne finansijske podrške rađanju, pre svega roditeljski dodatak. Tako je među Romima upravo to jedan od tri najvažnija razloga ranog rađanja.

Zastupljenost najniže obrazovne kategorije među Romkinjama više je od sedam puta veća od proseka za žensko stanovništvo u Srbiji. Gotovo polovina njih uda se pre navršene 18. godine, a osmina čak i pre navršenih 15 godina.

BESPLATNO STANOVANjE

PRVO dete treba isključiti iz obuhvata roditeljskim dodatkom, a na osnovu ostvarene uštede dvostruko treba povećati iznos za drugo dete, smatra dr Vasić, i obavezno isplaćivati novac u celosti, a ne tokom 24 meseca!

Uštede se, po njemu, mogu ostvariti tako što bi se ograničio obuhvat roditeljskim dodatkom na starosnu grupu od 18 do 35 godina, uvažavajući preporuke Svetske zdravstvene organizacije, i na osnovu toga bi se povećali iznosi davanja za dodatnih 20 odsto.

Naš sagovornik smatra da bi trebalo uvesti neku vrstu zaštićenog stanovanja za mlade bračne parove, koje bi bilo besplatno, i dodaje:

- Rađanjem dece ovi parovi bi mogli da ostvare pravo na otkup stana pod povlašćenim uslovima, gde bi se deo kreditnog zaduženja otpisivao sa rođenjem svakog narednog deteta.