Penali na penzije dele i ekonomiste

UKIDANjE penala za prevremeno penzionisanje, koje sindikati najavljuju za jesen, podelilo je ekonomske stručnjake. Prof. dr Milojko Arsić sa beogradskog Ekonomskog fakulteta, tako, smatra da bi time bili oštećeni svi budući penzioneri koji će u penziju otići sa 65 godina života, jer bi za isti iznos uplaćenih doprinosa na kraju dobili manju sumu. Sa druge strane, prof. dr Božo Drašković sa Instituta ekonomskih nauka u Beogradu ocenjuje da je “besmisleno diskriminisati veliku grupaciju ljudi koji su ispunili bar jedan od uslova za napuštanje radnog mesta”, stoga misli da penale svakako treba ukinuti.

Profesor Arsić, za “Novosti”, kaže da, ako bi dva osiguranika uplaćivali mesečne doprinose od 10.000 dinara, tokom 40 godina uplaćeni iznos bi bio po 4,8 miliona dinara. Ako nema penala, i ako zanemarimo doprinose za zdravstveno osiguranje koje plaćaju, njihovi čekovi bi bili jednaki i iznosili bi po 32.000 dinara mesečno.

- Ukupan iznos penzija koji bi primio onaj koji bi se penzionisao u 65. godini, dok ne navrši 75, iznosio bi 3,84 miliona dinara, dok bi korisnik koji je otišao u penziju u 60. godini dotad primio 5,76 miliona dinara - objašnjava prof. Arsić. - Prema tome, onaj koji radi do 65. godine primio bi do 75. rođendana skoro milion dinara ili za 20 odsto manju sumu penzija nego što je uplatio doprinosa, dok bi onaj koji je otišao pet godina ranije dobio isto toliko više nego što je uplatio doprinosa.

Pročitajte još - Od jeseni bez penala za ranu penziju

Prema tome, moglo bi se reći da je država u sistemu u kojem nema penala uzela skoro milion dinara od onoga koji je otišao u punu penziju i dala ih penzioneru koji je otišao u prevremenu.

Profesor Arsić smatra da kao što visina penzije osiguranika zavisi od toga koliko je godina uplaćivao doprinose i od visine doprinosa, treba da zavisi i od toga koliko će dugo neko dobijati penziju.

- Na osnovu demografskih podataka zna se koliko ljudi u proseku žive, odnosno koliko se koristi penzija - kaže naš sagovornik. - Ljudi koji ranije napuste posao će duže dobijati penziju.

prof. dr Božo Drašković, Foto: Beogradska bankarska akademija,Prof. dr Milojko Arsić

Profesor Božo Drašković, međutim, ne slaže se da penali treba da ostanu.

- Ne može se uz kaznene poene rešavati problem finansiranja penzionog fonda - kaže naš sagovornik. - Takvi problemi se ne rešavaju ad hok, već sistemski, jer su posledica dugogodišnjeg urušavanja sopstvene privrede i ekonomije. Na taj način došlo je i do urušavanja PIO fonda koji je zasnovan na međugeneracijskoj solidarnosti.

Po njemu, uvođenje privatnih penzijskih fondova ne bi bilo najbolje rešenje, jer se oni nisu pokazali uspešnim ni u mnogo razvijenijim državama.

NIŽI NEGO U EVROPI

KAZNENI poeni u Srbiji (4,08 odsto po godini) su niži nego u u evropskim zemljama, u kojima oni u proseku iznose 5,5 odsto. U Slovačkoj, Poljskoj i Češkoj su šest, Mađarskoj, Estoniji i Litvaniji 4,8 odsto, u Crnoj Gori 4,2 procenta. Manji su u Sloveniji i Hrvatskoj, ali se očekuje da će ih Hrvatska uskoro povećati, kako bi sačuvala solventnost penzijskog sistema.