Projektant Vinče neprijatelj naroda

ČUVENI srpski arhitekta Milan Sekulić, čovek zaslužan za izgradnju niza zgrada u centru Beograda - od Ministarstva šuma i ruda u Ulici kneza Miloša, preko zgrade Prizada (kasnije Udbe za Jugoslaviju, a danas Tanjuga), do sedišta "Vremena" (zgrada "Borbe", u kojoj se nalazi i naš list) i zgrade Crvenog krsta (ugao Dobračine i Simine), ni sedam godina od podnošenja zahteva za rehabilitaciju još nije rehabilitovan.

Čovek koji je zaslužan za reizgradnju i obnovu Palate "Albanija" i izgradnju nuklearnog reaktora u Vinči praktično je i dalje "neprijatelj naroda", jer se Državno pravobranilaštvo protivi njegovoj rehabilitaciji, pošto je zahtev podneo testamentalni naslednik, a ne blizak srodnik!

- Zahtev za rehabilitaciju podnet je Višem sudu u Beogradu u oktobru 2011. Zakon predviđa da zahtev mogu podneti i testamentalni naslednici, ali Pravobranilaštvo smatra da je problem u tome što u ovom slučaju on nije naslednik samog Milana Sekulića, već njegove supruge Pave - objašnjava advokat Jelena Maksimović.

Bračni par Sekulić nije imao potomke. Milan je imovinu testamentom ostavio suprugi Pavi, ova sestri, a sestra sestriću. Upravo taj sestrić je podneo zahtev za rehabilitaciju koji Pravobranilaštvo danas pobija.

Istoričar Srđan Cvetković pojavio se pred Višim sudom u ovom slučaju u svojstvu stručnog saradnika - veštaka.

PROČITAJTE JOŠ - Legat Sekulić sa 165 ikona

- Milan Sekulić je učesnik Prvog svetskog rata, a u međuratnom periodu projektovao je nekoliko stambenih višespratnica, privatnih i poslovnih zgrada u Beogradu, među kojima su stara zgrada "Politike" (1921) i zgrada u Uzun Mirkovoj 5, u kojoj se nalazio njegov porodični dom. Kao cenjeni preduzimač imao je preduzeća "Arhitekt" i "Pionir" i organizovao najveće građevinske poduhvate svog vremena - kaže Cvetković.

Pre rata je radio na palati Banovine i zgradi Radničke komore u Novom Sadu, kao i na zgradama i privrednim objektima širom Jugoslavije (Smederevska Palanka, Šabac, Bijeljina..). Bio je partner još jednog čuvenog arhitekte - Dragiše Brašovana. Tokom okupacije ugasio je preduzeće i nije gradio.

- Posle rata njegova preduzeća su nacionalizovana, a on se zapošljava u novoosnovanom državnom preduzeću "Rad". Tokom 1948. optužen je za nestručnost prilikom projektovanja livnice na Bežanijskoj kosi (navodno se zbog nestručnosti obrušio deo krova), zbog čega je osuđen na čak 14 godina robije i konfiskaciju. Osim kuće u kojoj je živeo, u Uzun Mirkovoj, konfiskovano mu je bukvalno sve, čak su mu uzeta i tri para polovnih muških gaća - kaže Cvetković.

Da su optužbe bile montirane, vidi se po tome što je već 1951. pušten na slobodu. Tokom 1954. je vraćen na mesto direktora "Rada". U Institut u Vinči prelazi 1956.

- Od čoveka koji je osuđen na višegodišnju kaznu zbog nestručnosti, već 1958. je određen da radi na izgradnji nuklearnog reaktora u Vinči! Njegova porodica smatra da je osuđen iz političko-klasnih razloga, odnosno samo zbog toga da bi mu bila oduzeta imovina - kaže Cvetković.

Da li će to misliti i sud, znaće se u septembru, za kada je zakazano sledeće, verovatno poslednje ročište.