Duplo više starijih od 85 nego pre samo pet godina

ŽIVOTNI vek stanovništva je produžen, pa danas u Srbiji živi duplo više osoba starijih 85 godina nego pre samo pet godina. Produženje životnog veka je jedno od najvećih dostignuća današnjice, ali je ovaj trend, kako na globalnom nivou, tako i u Srbiji, postavio nove izazove za društvo.

U poslednjih pet godina broj ljudi, a naročito žena starijih od 85 godina, povećao se na 14.000 (duplo), a retko ko u tim godinama može da živi potpuno samostalno i bez pomoći. Ovo je sve veći problem sa kojim će morati da se suoči i Srbija.

PROČITAJTE JOŠ: Od jula u celoj Srbiji e-recept

- Istraživanje "Eurostata" u svih 28 zemalja članica Evropske unije potvrđuje da je očekivani životni vek žena duži u odnosu na muškarce od dva do pet odsto - kaže Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti. - Cela Evropa se nalazi pred izazovom demografskog starenja. Navela bih primer Litvanije, gde su čak 45,9 odsto starijih jedini članovi domaćinstva, pa je izuzetno visok procenat ljudi kojima su neophodne usluge podrške. Procena je da će do 2040. stariji u Srbiji činiti između 23,6 odsto i 25,2 odsto stanovništva. Treba posebnu pažnju posvetiti položaju starijih, kao i sprečavanju njihove socijalne isključenosti.

Starenje je neminovan proces koji utiče na sve generacije, pa iako se odnos prema starenju menja nabolje, neophodno je negovati kulturu starenja i međugeneracijskog razumevanja, solidarnosti i tolerancije. Država će morati da organizuje pripremne programe za odlazak u penziju, da ljudi prihvate starenje i da ostanu aktivni, a u tome mogu da pomognu i grupe za podršku. Uz penzijski sistem, ljudi treba da razmišljaju o dodatnoj sigurnosti tako što će uplaćivati životno osiguranje ili dobrovoljno penzijsko osiguranje.

- Prema istaživanjima o položaju starijih žena u Srbiji, kao i položaju starijih na selu i u gradu, koje je sproveo ili u kojima je učestvovao poverenik za zaštitu ravnopravnosti, stariji iskazuju najveću potrebu za uslugama nege u sopstvenom domu, ali i za većom dostupnošću, kao i kvalitetom zdravstvenih usluga i usluga javnog prevoza - ističe Jankovićeva.

Naša sagovornica ističe da su žene u malom broju vlasnice imovine na kojoj žive, u izuzetno malom postotku poseduju nepokretnosti, a stopa rizika od siromaštva među starijim ženama je veća nego među muškarcima, jer žene u proseku imaju manje penzije od muškaraca. Čak 92,4 odsto žena starijih od 60 godina koje žive na selu imaju ulogu pomažućih članova domaćinstva u poljoprivredi, a starije žene na selu imaju nepovoljniju obrazovnu strukturu i češće od muškaraca prijavljuju da im je otežan pristup zdravstvenim uslugama.

Na osnovu istraživanja, Jankovićeva zaključuje da je potrebno raditi na unapređenju razvoja usluga podrške starijima u okviru socijalne zaštite, na informisanju starijih o mogućnostima podrške, prilagođavati prevoz, tako da mogu da ga koriste i oni sa poteškoćama u kretanju, informisati ih o aktivnostima u zajednici, razvijati volonterske prakse i slično.

- Razlika u platama za isti rad ili rad iste vrednosti je samo jedan u nizu primera rodne neravnopravnosti - naglašava Jankovićeva. - U posebno teškom položaju su žene koje pripadaju grupi "starije radne snage", odnosno one koje imaju više od 55 godina. Ova starosna grupa je teže zapošljiva i neaktivnija u traženju posla, iako je jasno, da i sa ekonomskog aspekta, nisu samo one na gubitku, nego društvo u celini. Žene rade pet godina manje od muškaraca, u domaćinstvu rade besplatno i ređe se upuštaju u samostalni biznis, a posledica su niže penzije koje direktno utiču na kvalitet života u starosti.

PROČITAJTE JOŠ: Lončar: Prepolovljene liste čekanja

Poseban problem imaju stari ljudi o kojima ne brinu najbliži članovi porodice, a Jankovićeva je uverena da u tom slučaju država mora da "uskoči".

- Uskoro ćemo nadam se videti kako će izgledati paket mera Vlade i koje će sve mere preduzimati. Postoje brojni načini za obezbeđivanje potrebne zdravstvene nege i zaštite i za građane i građanke koji nemaju mogućnost da se oslone na porodicu. Uostalom, to i jeste glavni zadatak države da obezbedi - adekvatne servise poput kućne nege i pomoći u kući, dnevnih boravaka, ili inovativnih usluga poput seoskog domaćina, grupa za samopomoć i slično. Potrebno je poboljšati saobraćajne veze i infrastrukturu u udaljenim ruralnim područjima, jer nema opravdanja da ove naše građane ostavimo bez preduslova za normalan život - zaključuje Jankovićeva.

PRIPREMA JOŠ U ŠKOLI

ZAHVALjUJUĆI napretku nauke i medicine, ljudi treba da očekuju duži životni vek, a pripremu za treće doba treba početi znatno pre odlaska u penziju.

- Važno je da se za starenje pripremamo od rođenja - smatra Jankovićeva. - Izuzetno je važno promovisati međugeneracijsku solidarnost, u školskim programima menjati dosadašnje predstave o poželjnim i očekivanim profesijama za žene i muškarce. Trebalo odmalena voditi zdrav život i brinuti o sopstvenom zdravlju kroz redovne preglede. Neophodno je negovati kulturu starenja, postepeno prihvatati sopstveno starenje, inicirati kreiranje posebnih pripremnih programa za odlazak u penziju, praktikovati aktivno starenje, stvarati neformalne grupe za podršku. Sve su to načini koji nam obezbeđuju kvalitetniji život u starosti, koji smanjuju rizik od socijalne isključenosti i stvaraju uslove za bolju socijalnu koheziju.