Igrice, film i dizajn mogu da napune budžet

MOŽE li Srbija da bude izvoznik ideja? Koliko one vrede? Možemo li se na druga tržišta probijati kvalitetom, a ne samo niskom cenom? Da li su kreativne industrije naša šansa za brži privredni rast i razvoj društva i ekonomije?

Odgovore na ova pitanja daće nedavno osnovani savet predsednice Vlade za kreativne industrije. Savet je ustanovljen na predlog premijerke Ane Brnabić. Cilj je da joj pomogne kako bi sagledala potrebe kreativnih industrija koje bi zaokružile novu sliku Srbije, "kao zemlje kreativnosti i inovativnosti i dobrog mesta za život i rad stručnjaka iz Srbije i celog sveta".

PROČITAJTE JOŠ: Popović: Izvoz IT-a ove godine dostiže milijardu evra

- Država je prvi put prepoznala kreativne industrije kao sektor, analizirala ga i uočila njegove ogromne potencijale u Srbiji - kaže, za "Novosti", Ana Ilić, koordinator Saveta za kreativne industrije. - Kreativne industrije obuhvataju širok spektar raznolikih delatnosti i zato je veoma dobro baviti se njima iz samog centra vlasti, odakle se mogu svi resori i inicijative najefikasnije koordinirati. Ključna je namera predsednice Vlade da sve odluke donosi u konsultaciji sa stručnjacima koji su već ostvarili dobre rezultate u ovim oblastima i imaju mnogo iskustva.

Za većinu u Srbiji kreativne industrije su gotovo nepoznanica. Ipak, prema izveštaju Svetske banke, kod nas je u ovom sektoru zaposleno više od 100.000 ljudi, a prihodi su im dostigli 4,7 milijardi evra u 2016. godini!

- Mnogi na pomen kreativne industrije zamišljaju različite sadržaje. Spojene su dve reči koje ljudi koji se bave kulturom ne smatraju baš bliskim i misle da nije pristojno da stoje jedna pokraj druge - objašnjava izdavač Zoran Hamović, direktor "Klija". - Ako bismo termin kreativne industrije preveli na srpski jezik, bilo bi to - stvaralačke delatnosti.

Iako široko definisane kao sve aktivnosti koje se zasnivaju na stvaranju i eksploataciji intelektualne svojine, kreativne industrije čine oglašavanje i propaganda, arhitektonske i inženjerske usluge, umetničko i tržište antikviteta, umetnički zanati, dizajn, modno dizajniranje, filmska i video industrija, interaktivni softver zabavnog karaktera, muzička industrija, izvođačke umetnosti, izdavaštvo, izrada softvera i kompjuterske usluge, radio i televizijske aktivnosti, kulturni turizam, festivalska industrija i industrija događaja.

Ana Brnabić i vođa projekta Ivan Brkljač u Mokrinu / Foto Tanjug

U svim važnijim razvojnim i planskim dokumentima Saveta Evrope i Evropske komisije, kreativne industrije su nezaobilazna tema. Evropska unija potencira razvoj ambijenta za njihov podsticaj i pospešivanje daljeg rasta, naročito na lokalnom i regionalnom nivou...

Osim u Beogradu, kreativni sektor u Srbiji je u fazi nastajanja. Najveći razlog je odlazak "kreativnog kapitala" iz malih gradova ka Beogradu i inostranstvu.

- Naš zadatak je određivanje prioritetnih ciljeva državne uprave i službi Vlade, da podstičemo saradnju između kreativnih industrija i drugih grana privrede, da identifikujemo ključne finansijske i pravne prepreke za dalji rast ovog sektora, ali i da predložimo konkretna rešenja - objašnjava Lazar Džamić, član Saveta u kome su i Biljana Srbljanović, Tijana Palkovljević Bugarski, "Egzit fondacija", Jasna Dimitrijević, "Nova Iskra", "Mokrin haus", "Start IT", Aleksandra Lazar, Srpska filmska asocijacija, Nikola Božović, Vuk Veličković, Andrej Nosov, Slavimir Stojanović Futro, Igor Todorović, Milan Marković i Dejan Grastić.

Naša "kreativna" preduzeća najčešće se suočavaju sa oštrom konkurencijom u svetu, piraterijom, prisustvom monopola, nedostatkom profesionalnih znanja, veština i investicija, malim i ograničenim tržištem... U Srbiji takođe nema fondova za finansiranje istraživanja i razvoja u kreativnim industrijama. Savet će, uz podršku premijerke, pomoći da se razvije povoljnije okruženje za njihovo podsticanje i razvoj.

Klapa filma „Patuljci sa naslovnih strana“

Inače, u našem narodu prevladava mišljenje da se od kreativnosti ne može živeti, ipak, statistike pokazuju nešto drugo - kreativne industrije pokazale su se kao izrazito otporne u vreme najjačih udara svetske ekonomske krize. Zanimljivo je i to da svako peto radno mesto u kreativnom sektoru "otvara" dva nova radna mesta u srodnim delatnostima. Važan aspekt kreativnih industrija leži i u povezivanju kulture sa privredom, turizmom, obrazovanjem, ekonomijom, kulturnom baštinom, ali i u njihovom međusobnom preplitanju.

TEŠKE REČI

TEK što su se ustoličili članovi Saveta za kreativne industrije, neki od njih postali su meta napada na društvenim mrežama. Aida Ćorović, aktivistkinja za ljudska prava, osula je paljbu po dramaturškinji Biljanu Srbljanović što podržava Vladu i što je jedan od autora multimedijalnog spomenika Zoranu Đinđiću. Došlo je do usijanja u njihovoj polemici, pa su sa obe strane pale teške reči.