Nagrade za rad na polzu narodu

DANAS osećam najmanje dvostruko zadovoljstvo. Prvo, što se nalazimo u Kapetan Mišinom zdanju uglednog Beogradskog univerziteta. I drugo, što se nalazimo među vama, dobitnicima ovog priznanja, vama koji ste posebne ličnosti, svaki na svoj način i u svojoj oblasti. Jer, u životu čovek radi istinski dobro ako radeći za svoje dobro, radi i za dobro društva kome pripada, a vi upravo to radite.

- U donošenju odluke rukovodili smo se našim kriterijumima, koji su u skladu s nazivom ove ugledne nagrade, koja se zove "Povelja kapetan Miša Anastasijević", i koja se dodeljuje već 18 godina. Polazeći od lika i dela toga velikog srpskog delatnika, filantropa i dobrotvora, mi se u našem radu rukovodimo ocenom onih vrednosti koje su trajne, pozitivne i poželjne, kao što su: sposobnost, kreativnost, stvaralaštvo, preduzetnički duh, inovativnost i kvalitet. Tu su i društvena odgovornost, solidarnost, ekonomski patriotizam i rodoljublje.

- Verujemo da naši današnji slavodobitnici imaju mnoge od ovih osobina, baš kao što ih je posedovao perjanica naše poslovne aristokratije - Miša Anastasijević.

- "Svome otečestvu" - reči su tog velikog čoveka, Miše Anastasijevića, pre svega zbog te patriotske vrednosti koju je nosio u sebi. "Imati ili biti" - filozofija Eriha Froma, čovekova večna dilema, koja se kod malog broja ljudi sjedinjuje u "imati i biti". Tu dilemu Miša je razrešio sa "imati i dati". On je stekao, imao, dao i ostavio "svome otečestvu", na "polzu svome narodu", što su bile vrhovne moralne vrline oličene u patriotizmu i rodoljublju.

- Upravo te vrline, koje su krasile pojedince u Srbiji 19. veka, nedostaju nam danas u 21. veku. Živimo u vreme surovog egoizma, "profita iznad ljudi", kao što kaže Noam Čomski, ekološke destrukcije i sveopšte zagađenosti, tržišnog i socijalnog darvinizma, moralnog posrnuća, pohlepe, nasilja, grabeži, korupcije i nepravedne i nepodnošljive nejednakosti.

- Nasuprot egoizmu 21. veka, 19. vek je u Srbiji bio obeležen zadužbinarstvom. Najlepše zgrade starog Beograda, na primer, dugujemo zadužbinarima. Ilija Kolarac je ostavio Kolarčevu zadužbinu. Sedište Beogradskog univerziteta je zadužbina kapetana Miše Anastasijeviće. Zadužbina trgovca Luke Ćelovića učinila je Beogradski univerzitet jednim od četiri najbogatija svetska univerziteta toga vremena. Zadužbina Nikole Spasića, kada ju je 1912. godine zaveštao otadžbini, vredela je kao fondacija Nobelove nagrade. Trgovac Sima Andrejević Igumanov u rodnom Prizrenu podigao je Bogoslovsko-učiteljsku školu, a u Beogradu zadužbinu koja je izdržavala tu školu. Zadužbine su ostavljali i stranci. Endrju Karnegi je podigao Univerzitetsku biblioteku u Beogradu. Fond "Enzi Inglis", škotske lekarke koja se smrtno razbolela pomažući srpskoj vojsci, na zemljištu koje je darivao Đorđe Vajfert, finansirao je izgradnju današnje bolnice "Dragiša Mišović" u Beogradu. Slično se dešavalo i u Vojvodini (primer Lazara Dunđerskog, dobrotvora kulture, kome u ovoj godini obeležavamo vek od njegove smrti), i mnogi drugi.

- Kakvo je danas stanje u Srbiji? Nažalost, danas u Srbiji malo ko ostavlja zadužbine. Današnji mnogi bogati ljudi misle da ljubav i poštovanje mogu za pare trenutno da kupe. Zaboravljaju pouku da za mnoge bogate ljude niko ne bi znao da svojoj zemlji nisu ostavili zadužbine, koje su najlepši i večni spomenici sebi i svome narodu. Srećom, u Srbiji ima onih koji su bogati delom i rečju i koji ostavljaju "tragove". Jer "trag od života može da traje dugo, iako je život kratak", kaže Isidora Sekulić. Stoga ostavimo "tragove pored puta", kako nam poručuje Ivo Andrić. Najveći je uspeh u životu, naime, kada smo trajno upamćeni po onom najboljem što ostavljamo "svome otečestvu".

- "Svome otečestvu", ili modernim jezikom rečeno "društvena odgovornost" je nešto što je ugrađeno u svakom od vas, kojima danas dodeljujemo Mišinu povelju. Zato je zadovoljstvo kada otkrijemo u sebi da u nama ima "toga Mišinog". A u vama ga, verujemo, ima, jer ne dajemo mi (niti svi možemo) "našem otečestvu" samo skupa zdanja i druge materijalne vrednosti, već dajemo i nematerijalna blaga, koja su nekad vrednija od materijalnog. To su vrednosti koje svako od vas, u različitim oblastima, od obrazovanja, kulture, preko privrede, politike, zdravstva daruje "svome otečestvu". Naša misija je da to otkrijemo i zabeležimo. Neka se zna i ostane kao podstrek i inspiracija svima nama.

- Mi na ovaj način promovišemo dobro, najčešće u formi stvaralaštva i pregalaštva, ali i onog u obliku dobročinstva, tj. društvene odgovornosti. Promocija dobra uvek je važna, posebno danas kada modernog čoveka zlo vodi ka apokalipsi, koja se naslućuje i ovim najnovijim pretnjama koje se oglašavaju povodom opasnosti od hladnog rata. I pored ove surove realnosti, čovek mora, dok je u njemu damara i života, da se bori protiv zla, zla u nama i zla oko nas, jer ako bi prestao da to čini, izgubio bi smisao za život, a to je, srećom, jače od svih njegovih poroka.

- U to ime, iskrene čestitke i želje za mirom, dobrim zdravljem i uspešnim stvaralaštvom. Sa željom da istrajete, šireći pozitivnu energiju, uspešnost, preduzetnički duh, dobročinstvo, uzornost, inspirativnost, kreativnost i optimizam, koji su nam potrebni kao hleb naš nasušni. Hvala vam i živeli!