Trećina Srbije leži na klizištima

NA teritoriji Srbije registrovano je više od 18.000 pojedinačnih klizišta, a procenjuje se da ih ima duplo više. Uprkos činjenici da je trećina zemlje pod rizikom i da se posle svake poplave aktiviraju nova "žarišta", katastar klizišta i dalje ne postoji. Bez njega i prostornih planova gradova i opština, odnosno bez postojanja jasne slike o tome da li je to zemljište sklono kretanju, lokalne samouprave izdaju dozvole za gradnju.

Pročitajte još: Priboj: Klizište ugrožava drumski i železnički saobraćaj

- Najveća su ona klizišta uz desnu obalu Dunava, gotovo u kontinuitetu od Neština do Smedereva - priča, za "Novosti", Dobrica Damnjanović, iz Geološkog zavoda Srbije. - Značajna su i ona kod Sremske Kamenice, koja ugrožavaju magistralni put, zatim klizište "Čortanovci", koje preti pruzi Beograd - Novi Sad, kao i dva novonastala klizišta u zoni mostova na Dunavu: Mosta slobode u Novom Sadu i mosta kod Beške. Ugrožena je i desna strana Dunava u široj zoni Beograda - Karaburma, Mirijevo, Vinča, Ritopek, Grocka, a ima ih i ka Smederevu, u okolini Donjeg Milanovca, Tekije i Kladova. Od klizišta pored desne obale Save najveća su Umka, Provo i Duboko.

Prema Damnjanovićevim rečima, na području centralne i južne Srbije postoji veliki broj aktivnih klizišta, a "Jovac" kod Vladičinog Hana, nastao 1981, veličine je tri kilometra kvadratna.

- Pre četiri godine, u majskim poplavama 2014. godine, pokrenuta su klizišta u zapadnoj Srbiji, u opštinama Bajina Bašta, Zvornik, Krupanj, Osečina, Valjevo, Kosjerić i Loznica.Ipak, od svih su najveća Provalija, kod stare železare na ulasku u Smedervo, Umka sa Dubokim, Mramor kod Niša, Jovac kod Vladičinog Hana, Zavoj kod Pirota, Glišine vode u Priboju i Mirijevo.

Pročitajte još: Obrušio se potporni zid na Koridoru 10

Kako bi se znalo gde postoji opasnost od proklizavanja tla, ali i šta može i gde može da se gradi, potrebno je načiniti katastar klizišta.

- Katastar se radi da bi se se poboljšala mogućnost predviđanja opasnosti od klizišta i izdvojile opasne i rizične zone - priča Damnjanović. - Njegovo postojanje omogućilo bi Sektoru za vanredne situacije MUP da prati stanje i sprovođenje preventivnih mera i da planira potrebna sredstva i snage za zaštitu i spasavanje ljudi i dobara. Karte su neophodne i da bi se dobili osnovni podaci o načinima korišćenja terena za izgradnju objekata i infrastrukture.

Problem je i to što lokalne samouprave nemaju stručne ljude da procene da li je neko zemljište na kliznom terenu. Tako se olako izdaju dozvole za gradnju i ozakonjenje objekte.

- Zbog toga je potrebno obavezati sve opštine, pogotovo one na čijim teritorijama je moguća pojava geoloških hazarda, da urade prostorne i urbanističke planove na bazi relevantnih inženjersko-geoloških podataka. Važno je i ubediti stanovništvo da mu je potrebno stručno mišljenje za izgradnju stambenih i svih drugih objekata, i to definisati i zakonskom procedurom - smatra sagovornik "Novosti".

U periodu od 2014. do danas, bilo po osnovu Zakona o otklanjanju posledica poplava, bilo po Zakonu o obnovi nakon elementarne i druge nepogode, Vlada Srbije je posredstvom Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima sanirala 44 klizišta koja su lokalne samouprave kandidovale za sanaciju i za koja su uradile i dostavile projektno-

-tehničku dokumentaciju.

- U pitanju su klizišta koja su predstavljala rizik po lokalnu infrastrukturu, puteve, javne i stambene objekte, sisteme za vodosnabdevanje... - kažu u Kancelariji. - Do sada je obezbeđeno finansiranje u vrednosti od pola milijarde dinara za projekte sanacije 50 klizišta, a izgrađene su nove kuće za sve porodice čije su kuće srušene njihovim dejstvom.

Pročitajte još: Ugrožene kuće u Malošištu i zatvoren most zbog klizišta

Ipak, u Kancelariji napominju da država nema pravni osnov da pomogne građanima čiji su objekti zbog klizišta oštećeni ili srušeni pre 2014. godine.

- Tek sa usvajanjem Zakona o otklanjanju posledica poplava i Zakona o obnovi posle elementarne i druge nepogode, sistemski i na održiv način rešen je proces obnove nakon svih elementarnih nepogoda. Iako Zakonom o obnovi nije predviđena obaveza države da finansira otklanjanje posledica elementarnih nepogoda, država je u više navrata u prethodne tri godine, na primeru obnove nakon poplava iz 2014, 2016. i 2017, dokazala da to smatra svojom humanom dužnošću - kaže se u Kancelariji.

PROBLEM VIŠE NADLEŽNOSTI

PROBLEM u izradi katarsta je i to što se u Srbiji klizištima ne bavi jedno ministarstvo. Tako se o državnim putevima staraju "Putevi Srbije" i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastukture. O putevima nižeg reda i o stambenim objektima brine lokalna samouprava. Za poljoprivredno zemljište zaduženo je resorno ministarstvo, a za delove terena u zonama energetskih objekata Ministarstvo rudarstva i energetike.

PRESKUPA SANACIJA

SANACIJA klizišta je veoma skupa, i u najvećem broju slučajeva nije dovoljno sanirati samo objekte, već treba sanirati i teren zahvaćen klizanjem tla. Zato je jednostavnije i ekonomičnije izgraditi novu kuću na stabilnom terenu. Svako klizište je poseban problem, pa tako i cena sanacije varira.

- Na primer, za klizište od 20 do 50 hektara, samo za projektnu dokumentaciju potrebno je izdvojiti od dva i po miliona do tri i po milona dinara, dok je cena sanacionih radova i deset puta veća - objašnjava Damnjanović.

KADA bi Geološki zavod imao dovoljan broj ljudi i dobijao dovoljno novca za terenski rad, procena je da bi za izradu katastra klizišta u sledećih od pet do sedam godina trebalo uložiti oko dva miliona evra. Trenutno Zavod ima osmoro zaposlenih, a optimalan broj je 20 inženjera.