Pomeramo kazaljke kako EU kaže

LETU smo od jutros bliži za jedan čas, kada su časovnici pomereni za 60 minuta unapred. Iako smo prelaskom na letnje računanje vremena imali sat kraće spavanje, dan će sve do oktobra biti duži. Ukoliko, međutim, Evropska komisija usvoji predlog Evropskog parlamenta da se prestane sa pomeranjem kazaljki dvaput godišnje, i Srbija je obavezna da prihvati tu odluku, s obzirom na to da se trenutno nalazi u procesu pristupanja EU.

Ovu mogućnost potvrđuju, za "Novosti", u Direkcije za mere i dragocene metale, ukazujući da od odluke institucija EU, ukoliko dođe do ove novine, zavisi i to da li ćemo preći na samo jedno računanje vremena.

- Nadležni organi prate situaciju u ovoj oblasti i, ukoliko bude zvaničnog usvajanja odluke o odustajanju od režima letnjeg računanja vremena u EU, pravovremeno će preispitati zakonsku regulativu u našoj zemlji i uskladiti je sa onom u EU - navode u Direkciji za mere i dragocene metale.

PROČITAJTE JOŠ: Koji su argumenti jači - za ili protiv pomeranja sata?

PREMA ranijim istraživanjima, letnje računanje vremena nam odnosi jedan čas, zbog kojeg smo neispavani, patimo od glavobolja, srčanih opterećenja, stresa, depresije, nedostatka koncentracije, što može prouzrokovati i više saobraćajnih nesreća. Telo ima svoj ritam i naviknuto je da spava određeni broj sati i da se budi u uobičajeno vreme.

Ruska akademija medicinskih nauka je saopštila da prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena povećava broj srčanih udara za jedan i po put, učestalost samoubistava za 66 odsto, a i u hitnoj pomoći telefon češće zvoni.

- Letnje računanje vremena se na prostorima bivše SFRJ, pa i u Srbiji, sprovodi od 1983. godine - podsećaju iz Direkcije za mere i dragocene metale. - Osnovna zamisao prilikom uvođenja jedinstvenog računanja vremena u EU i u ostatku Evrope je bila da doprinosi funkcionisanju jedinstvenog tržišta na Starom kontinentu, kao i pravilnom radu sektora prevoza, komunikacija i nekih sektora industrije.

Ne postoji jedinstven, planetarni sistem prelaska na dogovoreno računanje vremena, pa države to rešavaju pojedinačno. Od 192 zemlje takozvani režim letnjeg vremena usvojen je u 110 država. Ne primenjuje se u Japanu, Kini, Južnoj Koreji... Ni na afričkom kontinentu pomeranje sata nikad nije postalo popularno. Rusija je, po Putinovoj odluci, 2016. godine trajno prešla na zimsko računanje vremena.

Iako se kao glavni razlog prelaska na letnje računanje vremena navodila ušteda energije, i to je dovedeno u pitanje, jer, u savremenom društvu, energetska ušteda ne zavisi mnogo od dužine dana...

Inače, zimsko računanje vremena je pravo, astronomsko vreme, kada je Sunce u zenitu, na najvišoj tački na nebu u 12 sati, dok je letnje računanje vremena odluka države da se u oktobru časovnik pomeri unazad za 60 minuta, a u martu isto toliko unapred. Naziva se i - ukazno vreme.