SRBIJA će uskoro, prvi put u svojoj istoriji, dobiti i zvanično novo zanimanje - lobista. Ono je predviđeno Nacrtom zakona o lobiranju, koji je od petka na javnoj raspravi, i koji uređuje uslove pod kojim neko dobija dozvolu da lobira, ali i obaveze javnih funkcionera prema kojima se lobira.

Prema Nacrtu, lobiranje je delatnost kojom se vrši uticaj na organe Republike, pokrajine, jedinice lokalne samouprave, agencija i nezavisnih institucija, javnih preduzeća i privrednih društava, kao i ostalih čiji je osnivač neki organ vlasti. Osim fizičkog lica, lobiranjem se mogu baviti i privredna društva ili udruženja koja su dobila odobrenje.

PROČITAJTE JOŠ - Pacoli tvrdi da je Srbija dala 300 miliona dolara na lobiranje

Prema zakonu, osoba iz organa javne vlasti prema kojoj se lobira dužna je da spreči bilo kakve štetne posledice po javni interes koje mogu nastati zbog lobiranja. Zakon propisuje i obavezno polaganje ispita za obavljanje poslova lobiranja, koje će organizovati Pravosudna akademija. Evidenciju lobista vodiće Agencija za borbu protiv korupcije, koja izdaje i odobrenja za bavljenje poslom.

KAZNE DO DVA MILIONA ZAKON je predvideo i niz kaznenih odredaba. Recimo, za firmu je predviđena kazna od 50.000 do dva miliona dinara ako lobira bez odobrenja ili ako počne postupak lobiranja bez ugovora. Sa 30.000 do 200.000 dinara biće kažnjeno fizičko lice u slučaju kršenja zakona, kao i lobirano lice ako ne dostavi Agenciji obaveštenje o kontaktu sa lobistom.

Odobrenje se može izdati fizičkom licu koje je naš državljanin, poslovno sposoban, ako nije osuđivan za krivično delo koje ga čini nedostojnim, ako mu nije izrečena mera bezbednosti ni zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti. Domaće privredno društvo dobija dozvolu ako je upisano u registar i ako ima zaposlenog najmanje jednog lobistu koji ispunjava sve uslove kao i fizičko lice.

Stranci mogu da se bave lobiranjem kod nas ako su registrovani za te poslove u državi čiji su državljani ili gde imaju sedište, i ako su upisani u posebnu evidenciju Agencije za borbu protiv korupcije.

PROČITAJTE JOŠ - Kako je Vučić postao najmoćniji srpski lobista

Zakon zabranjuje javnim funkcionerima i visokim državnim službenicima da se bave lobiranjem dve godine od dana prestanka funkcije. Takođe određuje šta predstavlja sukob interesa kod lobiste - recimo, ako zastupa dva naručioca lobiranja sa suprotnim interesima.

Precizirano je i pod kojim uslovima prestaju da važe dozvole za bavljenje lobiranjem, a protiv rešenja direktora Agencije za borbu protiv korupcije može se izjaviti žalba Odboru Agencije, a zatim pokrenuti i upravni spor.

Zakon još kaže i da lobiranje ne može početi pre zaključivanja ugovora. Lobirani funkcioner ili državni službenik dužan je da o ostvarenom kontaktu sa lobistom pismeno obavesti Agenciju za borbu protiv korupcije. Organ vlasti dužan je, pak, da vodi evidenciju o lobističkim kontaktima za funkcionere.

PROČITAJTE JOŠ - Zakon o lobiranju kao protivteža korupciji

Javna rasprava o Nacrtu zakona trajaće do 16. aprila.

- Zakonsko uređivanje lobiranja treba da doprinese zaštiti javnog interesa, da poveća javnost rada organa državne uprave, ojača odgovornost lobiranih lica koja obavljaju javne funkcije i podigne poverenje građana u proces donošenja odluka - kažu u Ministarstvu pravde.