BOLNO SEĆANJE IVANE MITIĆ: Šestoro su nam ubili, u trenu

Znala sam zašto zovete. Strahovala sam od ovog poziva. A, opet...nekako mi je lakše. Neko se seća naše tragedije.

Ivana Mitić (33) iz Surdulice imala je petnaest godina kada joj je "Milosrdni anđeo" ubio rođenog brata Miomira, baku Stamenu, ujaka Aleksandra i ujnu Vesnu, njihovu decu, Miljanu (15) i Vladimira (12) Milića. Svi su ubijeni u trenu, u jednom naletu NATO bombardera.

Ivana se seća svega. I, ona danas, majka trojice prelepih dečaka, Stefana, Dušana i Pavla, priča sinovima o porodičnoj tragediji. Da oni ne zaborave.

- Stefan baš liči na mog brata - kaže nam. - Baš liči. Eto, rastu moja deca i rane naše sa njima rastu. Možda to nije pravedno. Ali, mislim, sva naša deca treba da pamte.

Bio je 27. april, 1999. godine. U Ulici Drinske divizije u Surdulici, u porodičnoj kući Ivaninog dede Vojislava i bake Stamene, cela porodica. S njima i Ivanin brat Miomir. Baka prigrlila svoje piliće, Miljanu i Vladimira i Miomira. Ko je slutio da će jedna obična kuća i jedna obična porodica da budu meta. Deda Vojislav otišao do komšije da pozajmi crep, popravi krov, kada je grunulo.

Šestoro poginulih Milića, Foto: Privatna arhiva

Pročitajte još - U INAT: Gimnazijalcima iz Danilovgrada zabranili da osude NATO zločin, pa su “gađali” policiju (FOTO/VIDEO)

Ivana je bila u roditeljskoj kući u Alakinjcima, sa mamom Milicom i tatom Slobodanom. Svi su, kaže nam, mislili da je pogođena kasarna.

- Miomir je, pre tog strašnog napada, otišao s Vladimirom da gledaju filmove, kod njega... Više ga nisam videla. Više nikog od mojih najdražih nisam videla. Šestoro su nam ubili. U trenu u toj dedinoj kući u Drinskoj ulici.

Živi Ivana sa sećanjem da je deda Vojislav rukama kopao po ruševinama da ih spase. Živi sa sećanjem da su mu u mrtvačnici pokazali, u belim malim zavežljajima, delove tela. Zgužvana tela žene, sina, snaje, unučadi. Živi sa sećanjem da njenoj majci Milici dugo nisu smeli da jave da Miomira više nema. Gledala je dugo patnje dede Vojislava koji je imao samo jednu želju, posle ove nesreće. Želju, da umre.

- Srce mu je od tuge prepuklo - to znam - kaže Ivana. - A kako je nama koji smo preživeli? Živimo nekako. A, ja? Moram da živim zbog dece. Zbog moje lepe porodice.

Centar Surdulice posle bombardovanja

Govori nam, posle, da se budi uz fotografije najdražih, ubijenih. Da ih vraća u san, kao da su živi. Kao na slici: svi Mitići, Aleksandar, Vesna, Vladimir, baka Stamena, Miljana, u maturskoj haljini. Život uramljen u velikoj fotografiji.

Govori nam o jastucima punim suza i danu kada je zakoračila u divan, srećan brak. Koliko su joj, tada, svi oni nedostajali.

- I, tog dana, moji roditelji, tata Slobodan i mama Milica, kao svaki roditelji koji ispraćaju ćerku u jedan novi život, dobro su se držali - priča nam Ivana.

- Pitala sam se, koliko će izdržati. Tata je, ipak, posustao. Pre dve godine, sve ga je stiglo. Digao je ruku na sebe. Nije mogao da prežali Miomira.

GROBNICA

Milići su sahranjeni u zajedničkoj grobnici na starom groblju u Surdulici. Grobnica je na jedva dvesta metara od kuće u kojoj su ubijeni u NATO bombardovanju u proleće 1999. godine.