ĆERKA MU POGINULA U RALJI: Kad izgubiš dete izgubio si sve

NEMA leka za moju tugu. S njom ću i na onom svetu da pitam šta je skrivila moja ćerka da je ubiju. Da meni i njenom sinu živu ranu ostave.

Jauče Dragan Ivanović, do neba se čuje njegov jauk za ćerkom Biljanom Momčilović (28), koja je ubijena u noći 27. maja, u očevoj kući, u Ralji kod Sopota, u naletu NATO bombardera.

- Kad ti ubiju dete, ubili su ti sve. Posle živiš a ne živiš. Tako je to, deco moja mila - grca nesrećni otac, danas, kao da je sad, upravo sad dvadeset sedmi dan po redu tog kobnog maja.

Niko ga do danas, kaže nam, ni upitao nije kako mu je. A da jeste, samo on zna meru patnje.

- Biljana je bila radnik SIV-a - priča nam. - Dobila je posao u Saveznom izvršnom veću kao najbolji đak Ugostiteljske škole u Beogradu. Skućila se, rodila sina. Dala mu ime Nikola, lepo dete moje. Volela je svoju kuću. Ženi i meni bila je oslonac. Mnogo toga je planirala u životu da poradi. I zato me strašno boli da nikog nije briga što je moje dete ubijeno na pravdi boga.

Biljanin sin Nikola je tada imao nepunih sedam godina. Biljana je u junu 1999. trebalo da napuni 29 godina. Radovala se sinovljevom polasku u školu. Spremila mu školsku torbu, pribor, odeću...

- Svi smo se radovali, žena i ja i njena sestra i sestričina, a sad se svi borimo sa uspomenama - govori Dragan Ivanović. - Ma, gde mi je ta njena fotografija, da vam samo pokažem. Naći ću je. Da vidite kakva je to ćerka bila. Teško je i danas kao prvog dana, a niko da upita kako je. Gde god dođeš, šta god progovoriš, gledaju te kao da si tuđi. I ovi u opštini Sopot neće da čuju za nas. Ni ko si, ni šta si, ni kroz šta prolaziš.

Pročitajte još - U INAT: Gimnazijalcima iz Danilovgrada zabranili da osude NATO zločin, pa su “gađali” policiju (FOTO/VIDEO)

Priča nam da mu je žena Ljubinka kao biljka. Prene se samo na Biljanino ime.

- Nikola nam je dobro dete, završio je trenersku školu, ima i licencu za internacionalnog trenera, a s velikom ranom živi - priča Dragan. - Veće rane nema kad roditelj sahranjuje zdravo, pravo čedo. I veće nema kad njegovo čedo nema odgovor - zašto?

Biljana Momčilović

Pita se ovaj čovek dokle će da traje ćutanje nadležnih prema zločinu NATO. Dokle će ih ponižavati opštinske vlasti da im ni ruševine još ne raščišćavaju. A i one ih podsećaju na nesreću.

- Izgleda kao da smo sami svoje dete ubili i sami svoju kuću srušili - govori Dragan, a reči ječe. - Čekaju da umrem. Dobro, neka umrem. Ali naš Nikola ima pravo na život dostojan strašne rane.