POSLEDNjIH meseci života Zoran Đinđić je veoma ozbiljno zagrizao da reši pitanje Kosova. Svojim inicijativama zapljusnuo je mnoge domaće i međunarodne ličnosti i institucije. Baš u tom naletu, govorio je za “Večernje novosti”, a njegov poslednji intervju, pod naslovom “Srbija nije žeton za plaćanje dugova” objavljen je na stranicama našeg lista 7. marta 2003. godine.

Tadašnji premijer je, između ostalog, rekao da ovu temu u svetu nisu spremni da otvore, a da je Kosmet za njega državni prioritet broj jedan.

PROČITAJTE JOŠ: Đinđićev život bio kao "Strela"

“Status Kosova je u stvari status Srbije. Mi ne možemo da zaokružimo državnost Srbije dok ne znamo kakav je status KiM... Mi ni formalno, ni faktički, nezavisnost Kosova nećemo prihvatiti...Insistiraćemo da se razgovara: u kakvom će odnosu biti Srbija i Kosmet za pet, deset godina i zauvek... Posle dve godine ne možemo da kažemo šta je naša država... Sve se pribojavam da će međunarodna zajednica da kaže: kosmetska “divlja gradnja” je postala toliko velika da ne možemo da je rešimo, hajde da je legalizujemo... Nas više ne sme da zadovoljava da imamo suverenitet spolja, dok nas iznutra razjeda ‘osmi putnik’... Ne treba nam u državnom gnezdu kukavičje jaje...”

PROČITAJTE JOŠ: SUSRET SA ISTORIJOM: KO JE UBIO ĐINĐIĆA

- Taj intervju me i danas, kad god pomislim o tom crnom martovskom danu, nekako muči, guši, plašim ga se: Zoran je sručio tešku i bolnu istinu svima, u srce - usred “radnje”, kako je sam rekao, pa se plašim da nisu svi zajedno stavljali prst na obarač - kaže Manojlo Vukotić, tadašnji glavni urednik “Novosti”. - Đinđić je bio veliki patriota. Nije na čelo stavljao ni petokraku, ni kokardu, ni krunu. Imao je čisto čelo. I zato ga je snajperista sa prozora tražio.

DVADESET dana pre atentata premijer je u Banjaluci dao intervju za “Dveri srpske”, u kome je obrazložio svoj stavove o tome kako treba rešavati kosovsko pitanje.

- Na Kosovu i Metohiji vraćaju se neki normalni svakodnevni odnosi, a iza paravana se stvara država - govorio je Đinđić. - Podigao sam prašinu i paniku oko toga. U svetu ništa ne možete da uradite ako ne proizvedete krizu. Ako nema krize, niko se vama ne bavi. Ja sam stvorio krizu. Rekao sam: “Hoćemo da se taj status odmah zna”. Oni kažu: “Nije vreme”. Kako nije, što ga onda rešavate svakodnevno ako nije vreme? Zašto onda dajete parlamentu Kosova i Metohije da odlučuje o pitanjima ekonomskog sistema, što je u nadležnosti centralne države, zašto prenosite na Kosovski zaštitni korpus nadležnosti bezbednosti, zašto utvrđujete granične prelaze, a ne pitate Beograd? Pa, kao, “dobro to”. Nije dobro, to ne može da bude dobro.

Đinđić je predlagao da se u prvoj fazi stvara u svetskom javnom mnjenju raspoloženje da se ta tema pokrene, a u drugoj da izađemo sa nekim svojim idejama kako to pitanje može da bude rešeno.

- Svet nije raspoložen za to, a ja sam veoma zadovoljan zato što sam u Srbiji video da su ljudi mnogo raspoloženiji nego što sam očekivao - rekao je on. - Kosovo nam je problem. Očekujem da u junu ili julu ove godine na međunarodnoj sceni tema konačnog odnosa Beograda i Prištine bude predstavljena, da bi se tokom leta, najkasnije jeseni, određene koncepcije razvile strategije i da sledeće godine nešto suštinski na tu temu uradimo. I mi nećemo odustati. Mi ćemo, bez obzira na kritike i molbe, lične, koje sam dobio iz mnogih svetskih centara, da ne talasamo na tu temu, nastaviti tu priču.


TADA je rekao da je najgore da Kosovo bude faktički nezavisno, a da ga onda, kao mlinski kamen, kao takvo albansko nezavisno Kosovo, prikače na nogu i kažu “vi ste odgovorni za njega, i dok ne harmonizujete odnose, ne možete da idete dalje”.

To znači, za sva vremena smo isključeni iz istorije. I da nam kažu sutra “pošto ste ista država, vi morate da dozvolite da albanski biznismeni kupuju po Srbiji, da učestvuju u privatizacijama i tako dalje. To što vi ne možete da odete tamo i popijete kafu u Prištini i Prizrenu, pa to su incidenti. To su pojedinačni ljudi, ekstremisti, ali vi niste takvi, vi ste razumni. Neka kupe Terazije svojim narko-dolarima i milijardama koje imaju, neka kupe elektroprivredu i neka sutra Srbija bude praktično albanska država”. To je ono što se neće desiti, to je ono što ćemo mi sprečiti.