Selo čuva komšije, a grad ih se odriče

U SRBIJI je nekad važilo pravilo da je komšija važniji i bliži od brata i da nije dugme pa da se lako izgubi. Sa prvim susedima, uz kaficu se razgovaralo o svemu, delilo se dobro i zlo, ključ od stana ostavljao im se sa poverenjem, prvima im se obraćalo za sve moguće pozajmice, a za kratkotrajno čuvanje dece od komšije nije bilo boljeg. Istina, deo istorije "susedskih odnosa" su i komšijske razmirice začinjene sudskim sporovima i različitim neprijatnostima. Ali, čak i tamo gde su odnosi bili sasvim formalni, težilo se međusobnom poverenju.

Vremena su se promenila, pa i komšijski odnosi. Danas je situacija potpuno drugačija: prvi susedi se i ne poznaju, kad se sretnu dešava se i da ne pozdravljaju jedni druge, međusobno se ne pomažu, od komšijskih radosti i tuga okreću glavu, ćute čak i o zlostavljanju u susednom stanu mada dobro znaju šta se događa. Univerzalno opravdanje za to "spakovano" je u rečenicu: "Sve je posledica savremenog načina života!"

Istraživanja, pak, pokazuju da se naša porodica još "drži", ali, kako tvrde psiholozi, izgleda da se sužava ili pomera poimanje bliskosti.

- Faktor ubrzanog življenja jeste prisutan, ali ne i jedini uzrok ovog nepoželjnog fenomena - kaže Darka Krsmanović, psihoterapeut. - Vreme smo podredili egzistencijalnim problemima i sve ga više trošimo za njihovo rešavanje. Sistem vrednosti se u periodu tranzicije značajno promenio, blede solidarnost, empatija, odgovornost prema ugroženima. Sve izraženiji su individualizam, distanciranje, virtuelni socijalni život po društvenim mrežama što vodi u povlačenje i usamljenost. No, bilo da beže u samoću kako ne bi slušali probleme drugih, ili da žure da urone u lažan, virtuelni svet u kome nisu usamljeni, ljudi danas sve manje pažnje posvećuju širenju kvalitetnih socijalnih odnosa, uključujući i komšijske.

To je, po rečima naše sagovornice, prisutnije u velikim gradovima nego u manjim sredinama, a najugroženiji su upravo oni koji su najranjiviji - mladi i stari. Kako Krsmanovićeva kaže, kao što mladi zbog neprilagođenosti i trpnje biraju povlačenje, stariji se suočavaju sa predrasudama, nebrigom društva, prijatelja, komšija, čak i dece.

- U manjim sredinama, rodbinske i komšijske veze su jače, svi se međusobno poznaju, pa je veći i pritisak "da se bude od pomoći" - objašnjava Krsmanovićeva. - U velikim gradovima, pak, može da se živi u različitom neposrednom okruženju - kraju koji je siromašan ili bogat, bezbedan ili opasan, uređen ili bez infrastrukture. Oni koji žive u opasnom kraju zaziru od nepoznatih, uključujući i komšije.

I sociolozi se slažu da su se dobri komšijski odnosi više izgubili u većim gradovima nego u manjim mestima i selu. Potvrđuju i da je glavni "krivac" - savremeni način života.

- Prisan komšijski odnos, u manjim mestima, nije se mnogo promenio - kaže dr Ljubiša Davidović, sociolog. - Tamo ljudi imaju mnogo bolju komunikaciju i ne kaže se džabe da je komšija bliži od brata. Susedi su uvek tu i za prvu pomoć, i da podele dobro i zlo. Komšijski odnos u manjim sredinama je i humaniji i topliji nego u velikim gradovima.

U većim urbanim sredinama, kako kaže naš sagovornik, zbog previše obaveza i trke za preživljavanjem, ljudi danas nemaju mnogo slobodnog vremena za druženje i komšijske sedeljke.

- Kultura modernog, zapadnjačkog načina života, nametnula je takav ritam da je čoveku najlakše kada se povuče u svoju "ljušturu" i porodicu - tvrdi Despotović. - Malo je spremnih za otvorenost i prisnost sa ljudima koji žive izvan njihovog stana ili sveta.

Ne bi, ipak, trebalo zaboraviti da istraživanja susedskih odnosa upućuju na to da "institucija komšiluka" može mnogo uticati na mentalno zdravlje. Pozitivni efekti stabilnih i korektnih komšijskih veza su osećanje sigurnosti, međusobno poverenje, smanjenje stresa... Čak i tamo gde su komšijski odnosi svedeni na minimum, korisno je, i olakšavajuće, saznanje da može da se pouzda u one koji žive u njegovom najbližem okruženju.

HUMANOST SAČUVANA

- KOMŠIJSKA otuđenost ne znači da se izgubila i humanost - kaže dr Ljubiša Davidović. - Ljudi su samo više okrenuti sebi i svojim problemima. Ne žele da budu saučesnici, niti svedoci ili akteri, naročito ako je reč o neprijatnim situacijama u komšiluku. Žele, jednostavno, da izbegnu neprijatnosti. Ako se, međutim, dogodi nešto zaista loše, uvek će biti dovoljno spremnih da pomognu.