Predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne zajednice Suzana Kujundžić Ostojić očekuje da svi prijatelji Bunjevaca podrže predlog upućen Skupštini AP Vojvodine da poništiti asimilatorski dekret iz 1945. godine, po kome su se svi Bunjevci morali izjašnjavati kao Hrvati.

"Takva inicijativa nije okrenuta ni protiv koga, mi za sebe tražimo samo demokratsko pravo da se izjašnjavamo kao Bunjevci i smatramo da to pravo treba da imaju pripadnici svake druge nacionalnosti", kazala je Kujundžić Ostojić za Tanjug.

Prema njenim rečima, trenutak nečijeg nerazmišljanja naneo je pre nekoliko decenija veliku nepravdu prema Bunjevcima.

Predlog da se poništi akt nekadašnjeg Odeljenja za unutrašnje poslove Glavnog narodnooslobodilačkog odbora Vojvodine, usvojen u Novom Sadu 14. maja 1945. godine, podneli su članovi Odbora Skupštine Vojvodine za ustavnopravni položaj pokrajine profesor novosadskog Pravnog fakulteta dr Slobodan Orlović, Zoran Vučević i Smiljana Glamočanin Varga.

Kako za Tanjug kaže profesor Orlović, reč je o aktu koji je antiustavan, planski i protivan osnovnim, prirodnim ljudskim pravima i slobodama, a kojim su pohrvaćivani Bunjevci i Šokci nasilnom asimilacijom.

"Tako nešto ne sme biti u srpskom pravnom nasleđu, čak ni simbolično, bez obzira što više ne proizvodi pravno dejstvo. Posebno Srbija bar to duguje Bunjevcima i Šokcima imajući u vidu značaj Velike skupštine 1918. godine i njihovo učešće na njoj", rekao je profesor Orlović.

Suzana Kujundžić Ostojić objašnjava da mnogi ne razumeju prave razloge zašto je pokrenuta takva inicijativa, kao i da će poništavanje takvog akta doneti isključivo moralnu satisfakciju Bunjevacima.

Ona podseća i da je Nacionalni savet Bunjevaca u Srbiji još pre 10 godina tražio poništenje asimilatorskog akta tadašjnih komunističkih vlasti, ali da do danas niko nije bio spreman da ispuni zahteve tog naroda koji vekovima živi u mestima subotičke i somborske opštine.

"Nas je 1918. godine, kada je u Novom Sadu održana Velika narodna skupština na kojoj je Vojvodina prisajedinjena Srbiji, bilo preko 100.000, a danas nas ima tek 16.500. Mi smo desetkovani, ali svakako nismo netragom nestali. Nešto se dešavalo kroz istoriju i mislim da je pravo vreme da se sporni dekret proglasi ništavnim, a tako nešto ne sme nikada da se desi nijednom narodu", poručila je predsednica Nacionalnog saveta Bunjevaca.

Podsećanja radi, Bunjevci su naselili današnji sever Bačke pre najmanje 350 godina, tokom velike seobe tog naroda iz Dalmacije, Zagorja, Like i Bosne, kada je preko 5. 000 Bunjevaca u dogovoru sa Rimokatoličkom crkvom došlo u Bačku, Baranju i delove današnje južne Mađarske, kako bi zajedno sa Srbima, branili granice "hrišćanske Evrope".

Bunjevci se rimokatolici, a danas se njihov govor izučava u školama u Somboru i Subotici.

Bunjevci, koji su naseljavali delove današnje severnoistočne Hrvatske i južne Mađarske, gotovo su u potpunosti asimilovani, a predsednica Nacionalnog saveta Bunjevaca ističe da u Srbiji živi bar duplo više Bunjevaca u odnosu na 16.500 ljudi koji se tako izjasnili na poslednjem popisu stanovništva u Republici Srbiji.

"Mnogi naši Bunjevci ne razumeju raspravu koja skoro 100 godina teče između Bunjevaca i Hrvata. Ima dosta onih koji se ne osećaju lagodno da javno izađu i kažu da su nešto drugo u odnosu na većinu, možda ne razumeju šta time dobijaju ili gube kada bi se izjasnili kao Bunjevci. To je sociološko nasleđe jer u vreme ratova kada nije bilo prijatno biti nijedna nacionalna manjina", kaže Kujundžić Ostojić, koja se nada da bi se poništavanjem asimilatorskog dekreta unapredio položaj Bunjevaca u Srbiji.

Inicijativu o donošenju deklaracije o ništavnosti asimilatorskog akta podržao je i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović koji je nedavno razgovarao sa predsednicom Nacionalnog saveta bunjevačke zajednice o položaja te nacionalne manjine u Pokrajini, i obećao snažnu podršku Pokrajisnka vlada u poništavanju naredbe iz 1945. godine.