OSNIVAČ Fonda za humanitarno pravo iz Beograda Nataša Kandić nominovana je za Nobelovu nagradu za mir za 2018. godinu.

Nobelovom komitetu iz Osla Kandićevu su predložili predsednik Helsinškog odbora SAD kongresmen Rodžer Viker i član Doma za spoljne poslove američkog Kongresa Eliot Endžel. Uprkos njenom političkom angažmanu na prostoru bivše Jugoslavije i lobiranju za otcepljenje Kosova i Metohije, u tekstu nominacije oni navode da je predložena borac "protiv ekstremnog nacionalizma i etničkih tenzija" kao i "za pravdu za žrtve ratnih zločina".

PROČITAJTE JOŠ: Kandićeva: Diković nedostojan svoje funkcije

- Ne možemo zamisliti da ijedna osoba i organizacija na Zapadnom Balkanu više zaslužuje Nobelovu nagradu za mir od Nataše Kandić i Fonda za humanitarno pravo i sigurni smo da bi takvo priznanje doprinelo miru i pomirenju u tom i drugim regionima u svetu - navodi se u obrazloženju objavljenom na sajtu Komisije za bezbednost i saradnju u Evropi Helsinškog komiteta SAD.

PROČITAJTE JOŠ: FHP podneo krivičnu prijavu za ratne zločine protiv pripadnika ''Crvenih beretki''

Kontroverzna aktivistkinja iz Beograda u srpskoj javnosti važi za vatrenog zagovornika isključive odgovornosti Srbije za ratna zbivanja devedesetih godina, kao i glavnog agitatora suočavanja sa krivicom srpskog naroda. Poslednjih decenija nebrojeno puta se čulo da radi u korist albanskih interesa na Balkanu i da je produžena ruka antisrpskih lobista.

Ovu činjenicu apostrofira i politički analitičar Dragomir Anđelković koji naglašava da je njena kandidatura konačno ogolila pravu prirodu većine organizacija nevladinog sektora.

- Podnosioci kandidature Nataše Kandić, kongresmeni Viker i Endžel otvoreni su antisrpski lobisti u Americi - navodi Anđelković. - To pokazuje i prave ciljeve i svrhu postojanja skupine poznate kao nevladin sektor koji u Srbiji deluje pod maskom zaštite ljudskih prava. Reč je o otvorenim protivnicima svega što su interesi Srbije i srpskog naroda.

IZNENAĐENI I ZBUNjENI SVI u Fondu smo iznenađeni vešću da smo predloženi za Nobelovu nagradu za mir. Pomalo smo zbunjeni zbog toga - izjavila je Nataša Kandić. - Imamo u vidu kakva je situacija u svim državama bivše Jugoslavije na polju tranzicione pravde. Vrlo malo smo svi uradili tako da nam se ovaj predlog čini nestvarnim i nije u skladu sa onim dokle smo stigli posle svih ratova i žrtava - rekla je Kandićeva.

Fond za humanitarno pravo uživa veliki ugled među Bošnjacima, Hrvatima i Albancima, a posebno kod političkih vođa ovih naroda. Razlog verovatno leži u žestokim zahtevima za odgovornost srpskog državnog i vojnog vrha Srbije za zločin u Srebrenici. Organizacija na čijem je čelu tokom sukoba 1999. na Kosovu i Metohiji prikupljala je dokaze koji su kasnije korišćeni u procesima za ratne zločine pred Haškim tribunalom.

Kandidatkinja za Nobelovu nagradu za mir poznata je i po svojoj teoriji da "OVK nije teroristička organizacija". Njen kosovski angažman krunisan je 17. februara 2008. godine na svečanoj sednici parlamenta u Prištini povodom proglašenja nezavisnosti Kosova, kojoj je prisustvovala kao počasni gost. Za zasluge prema albanskom narodu i Kosovu predsednica Atifete Jahjaga 2015. godine odlikovala ju je Ordenom Majke Tereze.

U bogatoj "nevladinoj" biografiji Nataše Kandić zapisano je i da je zastupala porodice hrvatskih žrtava iz Vukovara na suđenju u Beogradu, zbog čega je predsednik Hrvatske Stipe Mesić odlikovao Ordenom Danice hrvatske sa likom Katarine Zrinske.

Norveški Nobelov komitet poslednjih godina često je optuživan zbog selektivnog pristupa prilikom dodele priznanja za doprinos miru u svetu. Na meti kritika posebno je bio 2007. godine kada je ovo priznanje dodelio Alu Goru, ali i godinu dana kasnije kada je nagrađen Marti Ahtisari. Salve osuda je pretrpeo i 2009. kada je nagradom za mir nagrađen Barak Obama.

Rok za podnošenje kandidatura za Nobelove nagrade istekao je 31. januara u ponoć.

PROMOTERI ALBANSKIH INTERESA

POTPISNICI predloga da Nataša Kandić dobije Nobelovu nagradu za mir poznati su kao otvoreni zastupnici bošnjačkih i albanskih interesa. Eliot Endžel, primera radi, važi za čoveka koji se od prvog trenutka zalagao za nezavisnost. Bio je jedan od najglasnijih advokata bombardovanja Srbije, a tvrdio je čak i da su zločini nad balkanskim muslimanima jednaki - Holokaustu. Lobirao je za 49 miliona dolara pomoći koje su SAD uputili Prištini. Kosovo mu se odužilo stavljanjem njegovog lika na poštansku marku (vrednosti dva evra), ali i tako što su jednu ulicu u Peći nazvali njegovim imenom.