Najstarijima nedostaje bolja zdravstvena zaštita

RADNE aktivnosti koje se tiču obavljanja lakših poslova u domaćinstvu, samostalno ne može da obavlja 11 odsto penzionera, dok je čak 35 odsto starijih od 65 godina onesposobljeno za samostalno obavljanje težih domaćih poslova u urbanim sredinama u Srbiji. Prosečna starost penzionera je 74 godine. Većina starijih živi u staračkim domaćinstvima, a čak 35 odsto njih u samačkim.

Ovo su rezultati istraživanja "Starenje u gradovima - izazovi savremenog društva", koje je u proteklom periodu sproveo Crveni krst Srbije u saradnji s poverenicom za zaštitu ravnopravnosti i uz podršku Populacionog fonda Ujedinjenih nacija.

PROČITAJTE JOŠ: "Putevi Srbije": Netačne informacije o poskupljenju putarine

Najstarijim sugrađanima u gradskim sredinama u Srbiji najviše je potrebna pomoć kada je reč o uslugama nege u sopstvenom domu. Prema rezultatima istraživanja koje je sprovedeno u 16 urbanih sredina u Srbiji, penzioneri navode da im je potrebna veća dostupnost zdravstvenih usluga, s obzirom na to da je čak 30 odsto njih ocenilo svoje zdravlje kao loše.

- Pedeset odsto starijih prima prosečnu penziju, a ostali manju od proseka - rekao je sociolog Gradimir Zajić na predstavljanju istraživanja, u kome je učestvovao kao glavni istraživač. - Iznad granice apsolutnog siromaštva, a ispod prosečne penzije, nalazi se čak 28 odsto starijih ljudi.

Podrška najstarijima potrebna je i kada je reč o svakodnevnim obavezama. Tako je svakom petom sugrađaninu u trećem dobu potrebna pomoć prilikom korišćenja gradskog prevoza, dok je svakom dvadesetom penzioneru ona potrebna i za kretanje u sopstvenom domu. Veliki broj penzionera, čak njih 17 odnsto, nije u stanju da samostalno obavlja funckije samoposluživanja, kakva je, na primer, održavanje higijene noktiju.

Rezultati pokazuju da penzioneri od države očekuju da ih finansijski osnaži i da im pomogne i uslugama i boljom zdravstvenom zaštitom.

PROČITAJTE JOŠ: Embargo za vešala, bičeve i giljotine

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković predočila je cilj - da istraživanje bude mali doprinos izradi nekog budućeg strateškog dokumenta države za inkluziju starijih žena i muškaraca u društvo, kao odgovor na starenje stanovništva.

PREPORUKE ZA LAKŠI ŽIVOT

GLAVNE preporuke ovog istraživanja se odnose na investiranje u infrastrukturu bez arhitektonskih barijera, veća ulaganja u pristupačan javni prevoz, društveni angažman starijih kroz rad, obrazovanje, umetnost i rekreaciju i ravnomernu razvijenost mreže zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite. One se odnose i na informisanje o promenama u sistemu zdravstvenih i drugih usluga namenjenih starijima, organizovanje obuke za neformalne negovatelje, promociju zdravih životnih navika i borbu protiv starosne diskriminacije.