Svetlost Hristovog rođenja

HRISTOS se rodi" vekovni je pozdrav u kome je sadržana suština hrišćanstva, radost spasenja i uzajamne ljubavi, kao i vekovno tkanje srpske tradicije, neraskidivo povezane sa pravoslavnom verom.

Božić je dan kada se hrišćanski vernici prisećaju čudesne noći kada se u jaslama vitlejemske pećine, daleko od sjaja i raskoši, rodio Bogočovek, prvi u istoriji koji je ljudima doneo spasenje i put u večni život. Srpska pravoslavna crkva i ostale sestrinske pravoslavne crkve uče svoje vernike da prisećajući se dolaska Bogočoveka, prizovu u svoja srca strpljenje, mir i ljubav prema svim ljudima.

Božić je, kako nas uče sveti starci i bogoslovi našeg vremena, jedinstveni kosmički trenutak - momenat susreta ovozemaljskog sveta i Večnog života. Dolazak na svet Hrista Spasitelja, označio je i dolazak sasvim nove ere ljudske civilizacije. Magične vitlejemske noći svet se spasao propasti i zakoračio ka sopstvenom izbavljenju.

Rođenju Bogomladenca zato se i danas raduju vaseljena, nebo i svet na zemlji. Veličina ovog događaja je u tome što je Bog postao čovek, kako bi saopštio tajnu o spasenju i životu u večnosti. Ovaj potez jedinstven je u mnoštvu religija i verskih učenja. To je, uz Vaskrsenje, i ključ trajanja hrišćanstva, koje nam više od dve hiljade godina saopštava svoju istinu.

PROČITAJTE I: MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI: Pravoslavci danas slave Božić

Srpski narod voli energiju Božića. Za razliku od ostalih naroda, glavno obeležje praznika kod nas nije euforija, trošenje i spektakl, već sasvim suprotno - smirenje, okupljanje i molitveno proslavljanje u znaku završetka posta i primanje Svete tajne pričesti. Uprkos ostacima paganske tradicije, koje se naš narod do danas nije sasvim oslobodio, u krajevima u kojima žive naši sunarodnici Božić je jedan od simbola pravoslavnog hrišćanstva.

Otud su i reči velikog srpskog vladike Petra Drugog Petrovića Njegoša:

"Nema dana bez očinjeg vida, niti prave slave bez Božića."

EPISKOP ZVORNIČKO-TUZLANSKI FOTIJE

Mi na ovaj dan praznujemo ovaploćenje Boga Logosa - Gospoda Isusa Hrista, koji u svet dolazi kao Spasitelj, kao Car i kao Sudija.

JEROMONAH VASILIJE,IGUMAN MANASTIRA ZAVALA

Božić je promenio celu vaseljenu. Bog smiruje sebe, rađa se u pećini, biva položen u jasle kao bespomoćno dete. Tu se desila tajna velika, nedokučiva i za anđele, a kamoli za nas ljude. Gospod je na zemlju došao da bi spasao čoveka. Ako Gospod ovo preduzima radi spasenja čoveka, sigurno čovek predstavlja neku posebnu, neku veliku vrednost. Odnosno čovek je najbolja tvorevina Božija. Čovek je lik Božiji, stvoren po liku i po upodobiju Božijem. Kao da je u njega utkao jednu česticu svog božanskog bića. Čovek je, pre padanja u greh, bio predodređen za večno blaženstvo.

PROČITAJTE I: Dan kada je Bog postao čovek

EPISKOP BUDIMLjANSKO-NIKŠIĆKI JOANIKIJE

Pevanje i radovanje Božiću nije prolazna radost, nego radovanje koje je obnovljenje duše, osvećenje uma koje temelji novo zajedništvo. Hristov dolazak u ovaj svet njegovo je duboko smirenje koje ima najdublje veze sa žrtvom na krstu. Duboko smirenje on je pokazao upravo na krstu. Njegov dolazak u ovaj svet to predznačava i prednajavljuje. Zapravo, već Njegov dolazak u ovaj svet je na neki način stradanje, jer je unapred prihvatio da strada. Njegovo prihvatanje da se izjednači sa nama ovakvima kakvi smo - u svemu, osim greha nije ništa drugo nego stradanje. On je doneo odluku da prihvati palu ljudsku prirodu i da je obnovi, da je isceli i preporodi je, da je osveti i da joj svojom žrtvom podari novi život. To je istinska ljubav. Naša je vera zato - vera ljubavi. Božić to svedoči u svim svojim aspektima.

EPISKOP ŠUMADIJSKI JOVAN

Hristovom rođenju obradovali su se i nebo i zemlja, anđeli i ljudi, i sva vidljiva i nevidljiva tvorevina. Sa visine pozdravila Ga je anđelska himna "Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja". Zemlja i ljudi darovali su mu svoja srca kao hramove sopstvenog bića. Pastiri su Hristu Bogomladencu darivali čistotu srca i iskrenu ljubav, a mudraci zlato, tamjan i izmirnu, nagoveštavajući ovim darovima Njegovu trojaku službu - "carsku, prvosvešteničku i proročku".

PROČITAJTE I: Praznik nade i pomirenja

Dolazeći među nas, Bogomladenac Hristos nije upotrebio silu i moć, nego ljubav. Bog nam se javlja kao dete koje od nas traži samo ljubav, nenametnutu ljubav, radi useljenja u srca naša i biće naše. Iako smo posle Hristovog ovaploćenja sjedinjeni sa Bogom, Gospod i dalje ne narušava slobodu ljudi koje je stvorio po "obličju i podobiju svojemu", već nam ostavlja izbor da sami odlučimo da li želimo da mu otvorimo vrata srca naših, jer kaže: "evo stojim na vratima i kucam; ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njim, i on sa mnom".

VLADIKA ZAHUMSKO-HERCEGOVAČKI GRIGORIJE

Božić je radostan praznik u kome nas dodiruje besmrtnost - dodir besmrtnoga Boga koji oživljava prirodu. Dodirnuvši nas on nas ničim više ne maltretira, ne traži ništa od nas. Prema nama ima samo dva zahteva - da volimo njega zato što nas je ljubavlju oživeo i da volimo jedan drugoga zato što ćemo samo tako istinski biti živi. To je sva njegova zapovest.

VLADIKA MILEŠEVSKI ATANASIJE

Rođenje Hristovo objašnjava značaj vremena. To je dan koji s pravom možemo smatrati praznikom dobrih odnosa. Čovek je svojim pogrešnim načinom života pokvario odnose i sa Bogom i drugim ljudima. Tako je poremetio stanje i u sebi samome.

PROČITAJTE JOŠ: BOŽIĆ: Praznik molitve i radosti

Istorija je pokazala da čovek sam te odnose ne može da popravi. Sam Bog Tvorac čovekov zato je došao na zemlju i naučio ljude kako da žive i da ove temeljne odnose neguju. Otud i pozdrav "Hristos se rodi".

EPISKOP KANADSKI MITROFAN

Svaki dolazak deteta u svet delo je Božije ljubavi. Rođenje Hristovo pokazuje nam da postajemo naslednici i sunaslednici u Carstvu Njegovom. Postajemo carsko sveštenstvo, narod sveti. Božić je praznik isceljenja čoveka od usamljenosti i svih duševnih bolesti. To je deljenje radosti sa svima ljudima, a pogotovo sa onima koji su jedno s nama u veri.