ZA finansiranje aktivnosti predviđenih Nacionalnim programom očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja, prema uredbi koju je Vlada usvojila 28. decembra, ove godine iz državnog budžeta biće izdvojeno milion, a sledeće dva miliona dinara.

Novac će uglavnom biti uložen u edukaciju i promotivne materijale. Među ozbiljnim problemima sa kojima se susrećemo, stručnjaci ističu pretežno konzervativnu kontrolu rađanja, rizično seksualno ponašanje adolescenata i mladih i nezadovoljavajući obim angažovanja u očuvanju seksualnog i reproduktivnog zdravlja celokupne populacije.

Praksa, naime, potvrđuje da se u Srbiji pretežno primenjuju tradicionalne, nepouzdane metode kontracepcije, zbog čega su česte neplanirane trudnoće i abortusi. Savremenu i efikasnu kontracepciju koristi manje od petine žena u braku ili vanbračnoj zajednici, a tradicionalnu desetostruko više.

PROČITAJTE I: Bebe ubijaju pilulama

PREVENCIJA BOLESTI BORBA za reproduktivno zdravlje podrazumeva i prevenciju seksualno prenosivih bolesti. Prema poslednjim podacima za godinu dana među adolescentima evidentiran je jedan slučaj sifilisa i 10 slučajeva gonoreje. Rezultati manjih istraživanja upozoravaju da je među seksualno aktivnim adolescentima oba pola u Beogradu njih 20 do 30 odsto imalo hlamidiju, koja može da bude uzrok stertiliteta, dok učestalost infekcije humanim papiloma virusom, odgovornim i za pojavu karcinoma grlića materice, nije ni ispitivana.

Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" pokazuju da je 2008. prijavljeno 19.535 abortusa, 2014. - 12.923, a 2016. - 15.526. Iako je to bar desetostruko manje nego po nezvaničnim projekcijama o broju abortusa, koje se "vrte" oko 200.000 godišnje, i deluju prilično nerealno i mnogim ginekolozima, jedan od ciljeva Nacionalnog programa je da se smanji broj nemedicinskih prekida trudnoće. Jer, abortus ugrožava opšte, i posebno reproduktivno zdravlje žene. I sa ekonomskog aspekta je prihvatljivije ulaganje u savremenu kontracepciju, pa se i u Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine, kao jedna od mogućih mera za smanjenje broja abortusa pominje potreba da se razmotri i mogućnost da savremeni oblici kontracepcije budu uključeni u obavezno zdravstveno osiguranje, odnosno na pozitivnu listu lekova.

Iako je uvreženo mišljenje da se na abortus najčešće odlučuju žene bez stalnog partnera, među njima i maloletnice, zvanična statistika pokazuje da trudnoću najčešće, u 31,8 odsto slučajeva, prekidaju žene u braku ili vanbračnoj zajednici koje već imaju dvoje dece.