Broj radnih sporova koji su rešavani uz pregovore pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, umesto pred sudom, ove godine je povećan za više od 10 odsto, a trend povećanja se tek očekuje, nakon proširenja nadležnosti Agencije usvajanjem novog zakona koji reguliše tu oblast. Naime, rad na izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavaju radnih sporova je okončan, a u Agenciji očekuju da se u prvim mesecima 2018. godine nađe pred poslanicima Skupštine Srbije radi usvajanja.

"Izmenama zakona treblao bi da bude proširena nadležnost u individualnim i kolektivinim radnim sporovima koja će omogućiti arbitrima i miriteljima da individualne radne sporove rešavaju takozvanim "win-win" rešenjem - odnosno obostrano prihvatljivim rešenjem ", rekao je za Tanjug direktor Agencije Mile Radivojević.

To je, kako je ukazao, najveća izmena u zakonu, koji sada tu mogućnost ne predviđa.

Biće promenjen i način okončanja individualnog spora povodom zlostavljanja i diskriminacije na radu tako da će jedini mogući način da se ovaj spor uspešno okonča biti da strane u sporu postignu sporazum oko načina rešenja tog spora", naglasio je Radivojević.

U suprotnom, strane u sporu će biti upućene na postupak pred sudom u skladu sa posebnim zakonom koji reguliše tu materiju, napomenuo je on.

Radivojević smatra da će nakon izmena Zakona, koje predviđaju i brojne novine kada su u pitanju sporovi oko plata, minimalne zararade, naknada. . . zaposleni i poslodavci biti spremniji da svoje sporove rešavaju pred Agencijom, a ne pred sudom, kao i da će biti sigurniji u rešenje konkretnog spora.

Kada su u pitanju rezultati rada ove Agencije, Radivojević kaže da je 2017. godina bila uspešna s obzirom na to da se povaćava broj postupaka mirenja i pregovaranja.

Od 1067. postupaka, ukupno pokrenutih pred Agencijom, 1.041 postupak je bio individualni, dok je vođeno 26 kolektivnih postupaka.

"To znači da je pokrenuto 111 postupaka više nego 2016. godine i oko pet puta više nego 2014. godine kada je pokrenuto 197 postupaka, što je inače bio i višegodišnji prosek", ukazao je rdirektor Agencije.

Takođe, kako je naveo, saglasnost za mirno rešavanje radnog spora na predlog jedne strane, dobijena je saglasnost za 706 postupaka, dok je saglasnost izostala za 311 postupaka, a 50 postupaka je u toku.

Prema njegovim rečima, ovi podaci ukazuju da je procenat dobijenih saglasnosti porastao za 70 odsto, što pokazuje da raste i procenat poverenja u rad Agencije i uopšte uspešnost mirnog rešavanja spora, umesto podnošenja tužbi i sporenja pred sudom.

Od značajnijih kolektivnih sporova (štrajkova) koji su rešeni mirnim putem, kao primere dobre prakse Radivođević je izdvojio sporove u Karneksu, u Pošti Srbije, Gumoplastici iz Bujanovca, u Prehrambeno-ugostiteljskoj školi iz Čačka, Dom zdravlja u Gornjem Milanovcu i mnogi drugi.

On je ukazao da je u toku 2017. lista miritelja i arbitara proširena sa još osam novih stručnjaka, među kojima strane u sporu mogu da biraju svoje miritelje i arbitre u postupku mirenja i traženja rešenja spora .

Poboljšanju vidljivosti Agencije i poverenju u njen rad, prema rečima Radivojevića, doprinela je i Vlada Republike Srbije koja je preporučila korisnicima javnih sredstava da još u fazi pregovora za zaključenje kolektivnog ugovora koriste usluge Agencije. Svojim zaključkom Vlada Srbije je sugerisala mogućnost da se miritelj preventivno uključi u postupak pregovora oko zaključenja kolektivnog ugovora, te da svojim savetima predupredi sve eventualne sporove.

Istim zaključkom preporučeno je i da se u kolektivne ugovore unese klauzula o mogućnosti rešavanja radnog spora u postupku pred Agencijom, čime će se izbeći u velikoj meri broj postupaka koji završavaju pred sudom.

"Analizirajući kolektivne sporove koji su se nakon zaključenja kolektivnog ugovora vodili u javnom sektoru došli smo do zaključka da je bolje da se izvrši prevencija tih sporova ukoliko se još u fazi pregovoa uključe miritelji stručnim savetima pomognu da se sporovi preduprede”, naveo je Radivojević.

Prema njegovim rečima, u toku 2017. godine uspostavljena je mobilna aplikacija preko koje građani mogu da se na jednostavan način informišu o radu Agencije i da pokrenu sam postupak.

Dodao je i da je izrađena odgovarajuća publikacija kao važno štivo za miritelje i arbitre, a putem koje će i građani moći da kroz publikovane primere dobre prakse saznaju nešto više o institutu mirnog rešavanja radnog spora.

Što se Nacrta izmena zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, predviđeno je pored ostalog da zaposleni u Srbiji mogu, bez podnošenja tužbi sudu, da zahtevaju isplate pune zarade i drugih primanja od poslodavaca u postupku za mirno rešavanje radnih sporova, a isto će biti moguće i za zaposlene u javnom sektoru koji primaju platu.

Naime, rešenjima predviđenim Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavaju radnih sporova, proširuje se nadležnost Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova na punu zaradu i platu, što do sada nije bio slučaj.

Agencija je, za sada, nadležna za utvrđivanje obaveze za isplatu zarade do iznosa minimalne zarade.

"To znači da ukoliko zarada prelazi iznos minimalne zarade, zaposleni moraju da pokreću sudski spor za isplatu razlike do pune zarade. Ali, ukoliko se usvoje predložena rešenja iz Nacrta, Agencija će biti nadležna za spor povodom pune zarade ali i plate".

Proširenje nadležnosti Agencije i na rešavanje sporova za isplatu plata znači da će i državni službenici i nameštenici, odnosno svi zaposleni u javnom sektoru, imati pravo da postave pitanje isplate svoje plate, naknade plate i drugih primanja.

Pored toga, proširuje se i nadležnost Agencije za rešavanje sporova i povodom drugih primanja, kao što su otpremnina ili pogrebne usluge.

Rešenja iz Nacrta, pored ovih, predviđaju i da se kod kolektivnih radnih sporova proširuje nadležnost Agencije na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, kao i na sporove povodom utvrđivanja minimuma procesa rada u toku štrajka.

Predloženim izmenama se precizira da je u sporovima u kojima je jedna strana u sporu javno preduzeće ili društvo kapitala, strana u sporu osnivač, odnosno lokalna samouprava ili Vlada Republike Srbije. Takođe bi trebalo da se uvede obaveza miritelja da nakon neuspelih pregovora, na zahtev strane u sporu, preporuči na koji način može da se reši taj spor, odnosno da sam donese preporuku za rešenje spornih pitanja.

Kod individualnih radnih sporova, suštinska izmena je to što se arbitru nameće obaveza da strane u sporu tokom pregovora navodi da postignu sporazum, koji će biti osnov za donošenje rešenja koje zadržava snagu pravosnažne sudske presude.