GRAĐANIMA Srbije - katoličkim, pravoslavnim i svim ostalim vernicima - potreban je dubok i svestran dijalog. Moramo svi zajedno da preuzmemo odgovornost za izbor najboljih puteva za budućnost. Potreban nam je zato otvoreniji razgovor između društva i svih verskih zajednica, kao i između države i crkava. Tako ćemo moći da pomognemo jedni drugima, od čega bi veliku korist svakako imala i država Srbija.

Da su upoznavanje, razgovor i saradnja jedini put za lečenje bolnih rana iz prošlosti, kaže, za "Novosti", beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar. U jeku božićne radosti po gregorijanskom kalendaru, katolicima, protestantima, kao i pravoslavcima, on poručuje da za Hrista uvek mora biti mesta u našim životima.

- On je došao za sve ljude na svetu. Potrebno je zato da se zajedno radujemo i da uvek pronađemo mesta jedni za druge - naglašava nadbiskup.

* Katolici su konfesionalna manjina u Srbiji, da li se zaista osećaju kao kod kuće?

- Katolici su ovde ne samo verska manjina već pripadaju i nacionalnim manjinama. To ih navodi na veći angažman u čuvanju svojih specifičnosti, ličnom razvoju kao i ulozi u dijalogu između dve crkve. Poteškoće nam prave istorijski sukobi koje su Srbi imali sa katoličkim narodima, svejedno da li je reč o Mađarima, Hrvatima, Albancima... Bez obzira na to, sve nacionalne manjine u Srbiji osećaju da su zaista u svojoj zemlji i daju joj veliki doprinos. Ne smemo zaboraviti da su razlike u veri između pravoslavlja i katoličanstva minimalne. Moramo svi da shvatimo da su nam sličnosti neuporedivo veće nego razlike.

* U godini koja je za nama završen je dijalog o istorijskoj ulozi kardinala Stepinca, Kako ocenjujete rezultat ovih razgovora?

- Prečesto se zaboravlja zajednička milenijumska istorija pravoslavaca i katolika. Svi događaji iz prethodno g veka, uključujući i ulogu Stepinca, zapravo su veliki poziv da ne zaboravljamo prošlost. Na ovom slučaju imamo priliku za vođenje fundamentalnog dijaloga. On je veoma važan za bolje razumevanje Istoka i Zapada i dve crkve, iako o brojnim pitanjima imamo različitu percepciju. Papa je veoma dobro pokazao da je okrenut elementarnim istinama i da ga skorija prošlost ne uznemirava tako jako da bi izgubio svest o sveobuhvatnosti istorije. Njoj ne smemo pridati preveliki značaj, jer ćemo tako izgubiti temeljne vrednosti o zajedništvu.

* U Srbiji je u toku sveopšti dijalog o budućnosti Kosova i Metohije, koji je vaš stav o ovom pitanju?

- I stav Svete stolice po pitanju nezavisnosti Kosova plod je našeg stalnog dijaloga. Katolička crkva u Srbiji inače poziva srpske vlasti na jače kontakte sa Vatikanom. Veliki odjek dobijaju vesti o posetama predstavnika albanskog naroda Svetoj stolici. Nama katolicima je žao što i srpske vlasti nemaju intenzivniji dijalog sa vrhom vatikanske države i Svete stolice. Očekujem dublje razgovore između Katoličke crkve, Srbije i Vatikana. Nije najbolje ako vlast razgovara direktno sa Svetom stolicom, zaobilazeći Katoličku crkvu u Srbiji.

* Šta izdvajate od rezultata Beogradske nadbiskupije u 2017?

- Inicirali smo proglašenje "Godine zajedništva". Dogodine se navršava stogodišnjica završetka Prvog svetskog rata, koji je naneo veliko zlo srpskom narodu. Još uvek treba lečiti te rane. Iduće godine zato ćemo ugostiti biskupe iz Austrije kako bismo ojačali širi regionalni dijalog. Bečka nadbiskupija izuzetno je privržena Srbima koji tamo žive. Želimo da ove veze budu jače i trajnije. Pokušali smo i da 800. godišnjicu krunisanja Stefana Prvovenčanog papskom krunom predstavimo kao izuzetno veliku šansu Srbije da dokaže svoju jedinstvenu ulogu u istoriji Evrope. U našoj istoriji mnogo je zajedničkog bogatstva, koje može da pomogne bržem ulasku Srbije u Evropsku uniju, kojoj je potrebna ta vrsta iskustva.



MISIJA U ZATVORIMA I BOLNICAMA

* U KOJIM sferama vidite mogućnost većeg učešća katolika u Srbiji?

- Veliki doprinos već ostvarujemo preko humanitarnog rada Karitasa, a uključeni smo i u versku službu u Vojsci Srbije. Dragoceno bi nam bilo veće prisustvo u policiji, bolnicama i zatvorima. Osuđenici mogu da se sretnu sa katoličkim sveštenicima samo na izričit zahtev, jer mogućnost redovnog kontakta ne postoji.