Ustavni sud zaustavlja izbor sudija

USTAVNI sud je privremeno zabranio svako postupanje po konkursima za sudije privrednih i Upravnog suda, koji su u toku, uključujući i zabranu Narodnoj skupštini da do daljeg bira ove sudije. Na inicijativu Alumni kluba Pravosudne akademije (AKPA) i Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, USS je pokrenuo postupak za utvrđivanje nezakonitosti pravilnika Visokog saveta sudstva o izboru na prvu sudijsku funkciju.

PROČITAJTE I: Nove sudije Ustavnog suda položile zakletvu

Dok ne odluči definitivno da li je ovaj pravilnik u skladu sa Ustavom i zakonom, sud je odredio privremenu meru zabrane preduzimanja bilo kakvih radnji po tekućim konkursima i raspisivanje novih konkursa.

Uprkos odluci Ustavnog suda, međutim, skupštinski Odbor za pravosuđe u petak je prihvatio predlog da parlament izabere šest predsednika sudova, kao i devet sudija koji se prvi put biraju za sudijske funkcije, a na predlog VSS. Na sednici Odbora se razvila žučna polemika zbog toga, a predsednik Odbora Petar Petrović je povodom "nekih informacija da je Ustavni sud osporio pojedine odredbe Pravilnika VSS i doneo privremene mere", rekao da tom skupštinskom telu nije stigao nikakav zahtev da se povuče tačka dnevnog reda o izboru sudija i da odluka suda još nije objavljena u "Službenom glasniku". Petrović je, inače, po funkciji član i Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

- Po ovom pravilniku već je testirana stručnost kandidata za upravne i privredne sudije, i čak 90 odsto njih imalo je maksimalnu ocenu, budući da su ispitna pitanja mesecima stajala objavljena na sajtu VSS - kaže Mirko Ilić iz Alumni kluba.

Predstavnici AKPA su, prema njegovim rečima, još u radnoj grupi za izradu spornog propisa upozoravali da su odredbe o stručnosti i osposobljenosti kandidata za izbor na prvu sudijsku funkciju suprotne Zakonu o sudijama.

- Kandidati koji završe Pravosudnu akademiju ne bi smeli da budu ocenjivani tokom razgovora, jer njihova završna ocena na Pravosudnoj akademiji pokazuje stepen stručnosti i osposobljenosti. Istovremeno, oni koji nisu završili Akademiju i polagali pismeni test, ne bi smeli da ga polažu na osnovu pitanja koja su stajala na sajtu VSS mesecima. Tako je većina kandidata ocenjena najvišom ocenom, pa se postavlja pitanje koji su subjektivni kriterijumi uticali da budu izabrani "najbolji" među jednakima - kaže Ilić.

On upozorava da i EU insistira na objektivnim kriterijumima u vrednovanju kandidata. Srbija neće moći da zatvori pregovaračko poglavlje 23 ako ne stvori objektivne kriterijume za izbor sudija, koji decenijama ne postoje. AKPA će zato, kažu, pokušati da otvori dijalog sa VSS i razmotri načine za prevazilaženje problema.

- Ovim se samo pokazuje da suštinske reforme pravosuđa koje bi se odnosile na kvalitativno unapređenje procesa izbora sudija i tužilaca nikada nismo imali - rekao je Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. - Sve vreme zapravo traje borba za uticaj na proces izbora, dok se izbegavaju suštinska pitanja edukacije i obrazovanja budućih i postojećih sudija i tužilaca, regulisanja njihovog statusa kojim se obezbeđuje nezavisnost, i načina izbora koji garantuje izbor najkvalitetnijih.

Poseban problem predstavlja nejasnoća kriterijuma i puta kojim se stiže do pravosudnih funkcija, smatra Manojlović.