Mađari, Hrvati i Bunjevci: Neće zapisnik na srpskom

UPOTREBA srpskog jezika u radu nacionalnih saveta i depolitizacija njihovih članova, smanjenje nadležnosti nad obrazovnim i kulturnim ustanovama, kao i to da ubuduće neće moći da daju predloge, već samo mišljenje o pojedinim odlukama, neke su od zamerki predstavnika Mađara, Hrvata i Bunjevaca na Nacrt izmene Zakona o nacionalnim savetima. Zbog toga je juče u Subotici održan skup na kome se diskutovalo o svemu onome čemu se protive predstavnici manjina.

- Ceo proces nije bio dovoljno inkluzivan i nije bilo partnerskog dijaloga između onih koji su sastavljali zakon i nacionalnih manjina. Nacrt se svodi na usklađivanje sa odlukom Ustavnog suda i preciziranje pravnih praznina i umanjenje stečenih manjinskih prava - ističe Martin Bačić, predsednik Hrvatskog nacionalog vijeća. - Nacionalni saveti su dosad davali predloge, a sada će samo mišljenje o raspodeli sredstava po konkursu za informisanje. To je predviđeno Zakonom o javnim medijima i umesto da se on prilagodi Zakonu o nacionalnim savetima, imamo obrnutu situaciju. Kada su u pitanju ustanove kulture od posebnog značaja za manjine, ranije je bilo da svaki nacionalni savet predlaže svog člana u UO, sada svi predlažu jednog zajedničkog. Poseban apsurd je da se kaznene odredbe za nepoštovanje zakona tiču samo nacionalnih saveta, ali ne i države.

Nezadovoljni su i predstavnici Mađara, i to najviše zbog toga što se zapisnici sa sednica i drugi materijal, osim na njihovom jeziku, moraju voditi i na srpskom. U tome su saglasni i političari iz redova opozicione Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara i iz parlamentarnog Saveza vojvođanskih Mađara.

- Ako Ustav kaže da svaki narod može da priča na svom maternjem jeziku, onda se to kosi sa predlogom da se sve dostavlja na srpskom jeziku - smatra Aron Čonka, predsednik DZVM. - Mi smatramo da su ponuđena rešenja u ovom prednacrtu, odnosno radnoj verziji, zapravo korak unazad, zato što se ona kulturna autonomija ovim pregledom zapravo urušila.

Da još ima vremena da se Nacrt zakona popravi, smatra Mihalj Njilaš, predstavnik SVM i pokrajinski sekretar za obrazovanje i nacionalne manjine.

Savez bačkih Bunjevaca zamera odredbu po kojoj članovi rukovodstva političkih stranaka nacionalnih manjina ne mogu biti članovi nacionalnih saveta.

- Političke stranke nacionalnih manjina su zakonom uređene. One postoje u skladu sa zakonom i ukoliko su registrovane i postoje u skladu sa zakonom, naravno da imaju pravo da učestvuju na izborima nacionalnih saveta - kaže Mirko Bajić, predsednik SBB.

DRŽAVA SPREMNA NA DIJALOG

PREMA rečima državnog sekretara Ivana Bošnjaka, pri izradi Nacrta izmene zakona vodilo se računa o odlukama Ustavnog suda, koji je još 2014. osporio pojedine odredbe zakona koje se tiču upravljanja u školama i ustanovama kulture.

- Nacionalni saveti su dobili konačnu svoju definiciju, odnosno punu pravnu formulaciju, a kao takvi entiteti u našem sistemu imaju mogućnost da predlažu, ali nemaju mogućnost da odlučuju o drugim merama, osim da sprovode sopstvena ovlašćenja koja su vezana za pojedine delove sistema - kazao je Ivan Bošnjak.