Beneficija uvećava staž i 50 odsto

RADNICI koji rade na naročito teškim, opasnim i po zdravlje štetnim radnim mestima imaju privilegiju da im se računa beneficirani staž ili staž sa uvećanim trajanjem. U određenim okolnostima oni mogu da idu u penziju nešto ranije, a ovaj staž im takođe utiče i na mesečni iznos čeka.

Kako naglašavaju u PIO fondu, radna mesta na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem utvrđena su odgovarajućim pravilnikom, koji pored toga određuje i stepene uvećanja staža, kao i način njihovog utvrđivanja i revizije.

PROČITAJTE JOŠ: Prete nam požari kao u Londonu?

- Trajanje staža može se uvećati za najviše 50 odsto u odnosu na efektivno trajanje, osim u slučaju profesionalnih vojnih službenika, pošto se njima u slučaju angažovanja u oružanim akcijama vreme provedeno na lečenju ili u zarobljeništvu računa u dvostrukom trajanju - kažu u PIO fondu. - Stepen uvećanja označava se brojevima, pa tako, na primer, 12/14 označava da se staž računa tako da se svakih 12 meseci efektivnog rada beleži kao 14.

Pri utvrđivanju prava na penziju za beneficirani staž važe zakonski propisi koji su primenjivani u Srbiji u vreme kada je navršen. Oni su se s vremenom menjali i sa svakom izmenom donosili nove uslove.

Primera radi, do kraja 1972. važio je propis po kome se staž sa uvećanim trajanjem računao samo u slučaju da je njegovo ukupno trajanje duže od pet godina. Od 1973. tog ograničenja više nije bilo, međutim, zakon čija je primena počela 1. januara 1997. godine, vratio ga je sa dodatnim pooštrenjem - počev od tog dana beneficirani staž se uračunava samo ako je njegovo ukupno trajanje duže od 10 godina.

- Oni koji su koristili bolovanje za vreme rada na mestima na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem treba da znaju da su se i propisi koji regulišu uticaj bolovanja na računanje tog staža takođe menjali - kažu u PIO. - Do kraja 1987. godine ono nije uticalo na računanje kompletnog staža. Počev od 1. januara 1988, bolovanje koje je u toku kalendarske godine trajalo kraće od mesec dana nije od uticaja na računanje beneficiranog staža, ali se odsustvovanje sa posla koje prelazi 30 dana odbija od ukupnog trajanja.

Ovakav način računanja primenjivao se do kraja 1990. godine. Počev od naredne godine svako odsustvo s posla zbog bolesti predstavlja razlog za to da se u periodima bolovanja staž osiguranja računa samo u efektivnom trajanju.

Oni koji imaju beneficije u trajanju najmanje dve trećine ukupnog staža imaju pravo na sniženje starosne granice. Na svakih pet godina provedenih na radnom mestu sa koeficijentom 12/14 starosna granica se snižava za jednu godinu, na svake četiri za 12/15, tri za 12/16 i na svake dve godine za 12/18. Ovo sniženje odnosi se samo na ostvarivanje prava na starosnu, ali ne i na prevremenu starosnu penziju.

PROČITAJTE JOŠ: Zašto mi je sin umro vezan?

Dakle, sniženje se računa od 65. godine života za muškarce, a od 61. godine i šest meseci za žene u toku 2017, odnosno od 62. godine života za žene u toku 2018. godine. Osiguranik koji po ovom osnovu ostvari pravo na starosnu penziju dobija tu penziju u "punom" iznosu, bez ikakvih umanjenja. Starosna granica može da se snižava najviše do 55 godina života, osim za zaposlene na radnim mestima sa koeficijentom 12/18 koji mogu da ostvare pravo na starosnu penziju i sa 50 godina života.

SAMOSTALCI

OSIGURANICI koji su imali samostalnu delatnost takođe imaju pravo na staž sa uvećanim trajanjem. Oni su u obavezi da uplate uvećan doprinos za PIO, kako bi im se staž računao sa uvećanjem, ali samo ako vrsta posla to dozvoljava. Isto uvećanje doprinosa važi i za druge poslodavce, pa se zato svim osiguranicima sugeriše da pre odlaska u penziju provere svoje podatke registrovane u matičnoj evidenciji Fonda, jer i u slučaju da su svi drugi uslovi ispunjeni, trajanje staža neće biti uvećano ukoliko poslodavac nije ispunio svoju obavezu i uplatio doprinose, a zatim o tome dostavio Fondu PIO odgovarajuće prijave M-4.