Još se budimo u strahu od bombi

PARIZ: OD STALNOG DOPISNIKA

NE čujem najbolje, a noću ne mogu da spavam. Stalno mi pred oči izlaze slike terorističkog napada. Ali, šta da radimo. Život mora dalje.

Tim rečima, na dvogodišnjicu napada u Sen Deniju, opisuje posledice Velimir Radosavljević (60), poreklom s Uba, koji je kobne večeri bio sa grupom Srba ispred Stadiona Francuske.

- Ipak, hvala Bogu, ide nabolje. Ali, kad god se približi 13. novembar, uznemirimo se. To se ne zaboravlja tako lako - kaže Velja, koji je još na bolovanju.

U napadu islamskih terorista daleko teže je prošla njegova supruga Indira. Teško je bila povređena po čitavom telu. U januaru su joj izvadili metalne kopče iz noge, a u sredu će u dogovoru s lekarom odlučiti da li će to uraditi i sa rukom.

- Posledice će joj ostati do kraja života. Ima problema kad ostane malo duže na nogama. Ima štap, ali neće često da ga koristi. Grdim je zbog toga. Nekad gubi ravnotežu. Ima veliku volju, trudi se da se povreda ne primeti dok hoda. Ni ona noću ne spava - prenosi Velja.

PROČITAJTE JOŠ: HAOS U PARIZU: U eksplozijama više od 140 mrtvih, uvedeno vanredno stanje

Razgovaramo u nedelju po podne, baš kada se Indira odmara, pokušavajući da nadoknadni još jednu besanu noć.

- Osećam bolove, kad je loše vreme, kao ovih dana. Smeta mi kad je oblačno, kad pada kiša ili kad su jake vrućine. Nekad uzimam štake, nekad ne. Ali, važno je da smo živi. Svaki put kad na to pomislim, zahvalim se Bogu - kaže Indira (51), koja se u međuvremenu priključila razgovoru.

Njihov sin Rajan (12), kojeg je u trenutku napada spasla i odvela njegova tetka Zlata, i dalje ima košmare.

- Vodimo ga kod psihologa. Nekad se trgne iz sna, probude ga potresne scene ispred stadiona - prenosi njegov otac Velimir.

Radosavljeviće su zvali iz opštine na današnju komemoraciju, ali neće ići.

- Zahvalio sam se na pozivu i rekao da želimo sve da zaboravimo - ističe Velja.

Naš sagovornik kaže da država vodi "70 odsto računa" o njima.

- Pokrili su sve troškove lečenja, dali su nam i neku finansijsku pomoć, ali smo ipak morali da uzmemo advokata, da bismo ostvarili sva prava koja nam pripadaju. Javljaju se, uglavnom, samo kada je godišnjica - kaže Velja.

Francuske vlasti su u prvi mah povređenima isplatile po 5.000 evra, a zatim još 10.000, ali će konačne sume tek morati da se utvrde, jer su neki trajno onesposobljeni za život.

PROČITAJTE JOŠ: U Parizu povređeno 30 Srba

- Moja sestra Zlata više od godinu dana čeka konačnu pomoć. A ona mi je spasla Rajana. Sudije su razgovarale sa sinom i dete je dalo izjavu. Dok oni sve provere, vreme prođe - kaže Velimir.

Haos posle napada ekstremista

MUKE SA SLUHOM

- KAD je pukla bomba, počela je da mi curi krv iz uha. Ali, tada na to nisam obratio pažnju, jer sam gledao kako da pomognem mojoj Indiri koja je bila mnogo povređena. Tek posle sam primetio da ne čujem dobro. Sad ne mogu da dokažem da se to dogodilo baš tada - kaže Velimir.