Komentar: Šamari

UČENICI koji brutalno šamaraju drugaricu iz razreda nisu nasilnici, nego deca koja vrše nasilje - insistiraju psiholozi na jezičkoj korektnosti. Ko peva taj je pevač, ko igra igrač, a ko prebija druga iz razreda naravno da je nasilnik, pa nek se struka ljuti koliko hoće! Jer dok mi brinemo o jezičkoj korektnosti, baš ništa korektno nema u ponašanju onih koji šutiraju, gaze i udaraju vršnjake.

Snimak za snimkom iz srpskih škola, na kojima se vidi koliko surova deca mogu da budu, uznemirili su poslednjih dana javnost. Možda i više nego što su se uznemirili sami nasilnici, jer ih ne čekaju ozbiljnije posledice. Dva-tri razgovora sa školskim psihologom, možda ukor i u najgorem slučaju prebacivanje u drugu školu.

Pre manje od godinu dana srednjoškolac je, za opkladu od 30 evra, ošamario nastavnicu. Epilog ovog slučaja iz Mladenovca je da se đak, nekažnjen, prepisao u drugu školu.

PROČITAJTE JOŠ: Vršnjačko nasilje: Za šamare samo izvinjenje

Nedavno je usvojen novi prosvetni zakon koji je malo pooštrio kazne, pa nasilnike čeka i društveno-koristan rad. Broj novih slučajeva zlostavljanja pokazaće da li je to dovoljno ili je potrebno da prosvetne vlasti ozbiljnije shvate problem, da deo odgovornosti snose i roditelji, da se na batinanje ne gleda kao da je dečja šala i igra, jer nije. Možda će neko od tih nasilnika sutra da zlostavlja ženu, dete, psa na ulici. I ako pravična i stroža kazna u školi spreči bar jednog takvog, vredelo je njeno uvođenje.

I nasilniku je potrebna pomoć, kažu stručnjaci, jer je i on žrtva - loših porodičnih odnosa, pogrešnih uzora, zanemarivanja, neadekvatnog vaspitanja i manjka ljubavi. Ali je onaj ko trpi batine ipak veća žrtva i nije kriv za tuđe traume. Ukor direktora brzo prođe, prođu i masnice, ali trauma od dobijenih batina ostaje za ceo život.