Komentar: Uranijum

SA oko 420.000 projektila, ukupne mase 22.000 tona, zasuo je NATO našu zemlju tokom agresije 1999. godine. Deo bombi "Milosrdnog anđela" bio je obogaćen osiromašenim uranijumom. Koliko takvih raketa je bačeno? Zvanično - ne znamo. Nezvanično - 15 tona! Jesu li nas gađali još nečim, i čime? Ni to ne znamo. A prošlo je tačno 18 godina i pet meseci od završetka rata.

Ubija li nas osiromašeni uranijum iz tih raketa i danas - stručnjaci imaju oprečna mišljenja. Ali činjenicu da je u godinama posle NATO agresije Srbija stigla u vrh zemalja po broju obolelih od karcinoma i da je prva u Evropi po smrtnosti od malignih bolesti niko ne može da ospori. Podaci jasno pokazuju da posle bombardovanja ima 2,7 puta više obolelih od raka.

PROČITAJTE JOŠ: Niko da kaže koji su nam otrovi godinama na trpezi

Onima koji žele i hoće da ustanove tu vezu, najbolja odredišta su sela oko Preševa, Bujanovca i Vranja. Poslednje dve-tri nedelje bombardovanja, Reljan, Bratoselce, Bukurevac, Borovac i Pljačkovica neprekidno su zasipani projektilima sa osiromašenim uranijumom. Mereno je jonizujuće zračenje i bilo je 8.000 puta veće od dozvoljenog. Sada, gotovo dve decenije kasnije, rak desetkuje stanovništvo ovih mesta. Više od 80 odsto njih umrlo je od malignih bolesti. Uglavnom u dobu od 40 do 55 godina. Bolest ne bira naciju. Umiru Srbi, Albanci, Romi, Makedonci...

No, so na ranu predstavlja naša nebriga za te ljude. Da je bilo volje, tako tragične posledice mogle su da se ublaže. Trebalo je samo da im se predoči koje njive, pašnjake i izvore da zaobilaze. Kojim mestima da ne prilaze. Kako da se ponašaju u uslovima zatrovanog vazduha, zemljišta, vode. Ali to, kako oni tvrde, niko nikada nije uradio. Je li kasno? Narod Preševske i Vranjsko-bujanovačke kotline veruje da nije!