Ko je u pravu: kadija ili sudija?

GOTOVO da zvuči neverovatno priča porodice Petrović iz Beograda, koja je sa dvoje male dece nedavno završila na ulici samo zato što je beogradski sud zaključio da nemaju stanarsko pravo pošto se Dobrila Petrović udala za zaštićenog stanara posle 1973. Istovremeno, Ustavni sud Srbije je za isti primer u Nišu konstatovao da je stanarsko pravo stečeno udajom ili rođenjem i posle 1973. - doživotno.

Jednako je neverovatno i da policajci koji su tužili državu za neplaćeni prekovremeni i noćni rad između 2003. i 2006. u Kragujevcu, Nišu ili Novom Sadu dobiju sporove i pare, ali ne i u Beogradu. Ništa drugačija nije ni situacija sa sporovima oko usklađivanja vojnih penzija.

PROČITAJTE JOŠ: SRPSKI GENERALI: Služimo Srbiji i za - katedrom

Srbija već godinama ima ozbiljne probleme s neusklađenom sudskom praksom, pa ne samo da sudije u različitim gradovima o istim ili sličnim pitanjima presuđuju dijametralno suprotno, već se to dešava i u okviru istog suda. Po nekim procenama, i do petine presuda je međusobno neusklađeno, a Ustavni sud usvaja sve veći broj žalbi zbog povrede prava građana na jednaku zaštitu prava. Zbog ovoga "pljušte" i predstavke pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, posebno kod nejednakog postupanja u radnim sporovima.

Da bi se ujednačila sudska praksa, redovno se sastaju sudije četiri apelaciona suda i razmatraju situacije u kojima se donose različite odluke o istovetnim pitanjima. Aktuelizovana je i ideja Ministarstva pravde da se uvede samo jedan apelacioni sud - beogradski.

U okviru projekta "Unapređenje efikasnosti pravosuđa", koji finansira EU iz pretpristupnih fondova, radi se na tehnološkom unapređenju elektronske baze sudske prakse. Ona će sudijama omogućiti laku pretragu postojećih presuda - da li se o određenom pitanju već odlučivalo i kako. I građani će preko javnog portala moći da se upoznaju sa sudskim odlukama i saznaju da li ima osnova da pravdu potraže pred Ustavnim sudom.

- Ujednačavanje sudske prakse predstavlja kompleksan i delikatan proces koji može rezultirati stvaranjem tenzija između nezavisnosti sudstva i potrebe obezbeđivanja usaglašenog i predvidljivog pravnog poretka - kaže za "Novosti" Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS). - Moramo težiti da uspostavimo fin balans između slobodnog sudijskog uverenja u tumačenju odredaba domaćeg i međunarodnog prava i potrebe da se obezbedi konzistentnost u tumačenju.

Da bi se izborio sa neujednačenom praksom, VKS je još 2014. usvojio Plan aktivnosti radi ujednačavanja sudske prakse. Prema sporazumu predsednika apelacionih sudova, zajedničke sednice četiri apelacije održavaju se kvartalno za krivičnu i građansku materiju, uz prisustvo sudija VKS.

- Za svaki sastanak kandiduju se sporna pitanja i po dobijanju stavova apelacionih sudova na sastanku se usaglašavaju stavovi. O pitanjima o kojima se nisu usaglasili apelacioni sudovi, izjašnjava se VKS na sednicama odeljenja - kaže Milojević.

Beogradska Palata pravde

PROČITAJTE JOŠ: Znam gde ocu sveću da upalim

Sve češće se govori i o tome da bi sudska praksa mogla da postane izvor prava u Ustavu. Protiv ovoga su se pobunili Udruženje tužilaca i Društvo sudija. Po rečima Dragane Boljević, predsednice Društva sudija, Srbija je već preduzela značajne korake na ujednačavanju sudske prakse i sve preko toga bilo bi kršenje slobode sudijskog mišljenja.