Komentar: Uranijum

KADA su američki mornari sa trgovačkog broda 2011. shvatili da su se "ne svojom krivicom" našli na Pacifiku oko 200 kilometara od urušene atomske centrale u Fukušimi, bez ikakvih pregleda i analiza svog zdravlja uputili su odštetni zahtev japanskoj vladi i kompaniji za proizvodnju struje "Tepko".

Dobili su po dva miliona dolara svaki!

Kada su analize opasnosti od američkih zrna sa osiromašenim uranijuma iz RS rađene u Vinči i Vojnotehničkom inistitutu stigle u januaru 1996. na sto tadašnjeg vođstva Srbije, postavljeno je pitanje: Šta ako sav narod iz RS pređe Drinu?

I dobili smo ćutanje!

Još 2007. Institut za javno zdravlje "Batut" je upozorio na epidemiju malignih bolesti. Konstatovali su da je obolevanje od raka prostate kod muškaraca od 1999. do 2005. poraslo za 60 odsto, mokraćne bešike 37, debelog creva 29 odsto... Iste 2007. voljom tadašnjeg državnog vrha Srbije prekinuto je medicinsko praćenje dece naših vojnika sa KiM, koja su rođena od 2000. do 2004. godine.

PROČITAJTE JOŠ: Uranijum i danas ubija heroje sa Kosmeta

I tu smo gde smo - tragični evropski šampioni po obolevanju i smrtnosti od onkoloških bolesti. Na našem kontinentu, prema zvaničnim podacima, godišnje na milion stanovnika oboleva 2.000 ljudi, a kod nas 5.500. Do "Milosrdnog anđela", na milion stanovnika od kancera je obolevalo njih 1.700!

Zato se uz osnivanje Nacionalne laboratorije za ispitivanje posledica agresije NATO na ljude i životnu sredinu mora postaviti i pitanje odgovornosti onih koji su svesno prikrivali koliku štetu nam je nanela zapadna Alijansa. I prikrivanje razmera tog zločina bez presedana u novijoj istoriji Evrope ništa manje nije maligno od municije kojom su nam Vesli Klark i družina zatrovali kuću.