Vazduh u Srbiji tihi ubica

VAZDUH koji udišemo opasan je po zdravlje i moglo bi se praktično reći da je tihi ubica. Ovo su alarmantni podaci stručnjaka iz Instituta za javno zdravlje "Batut" i Svetske zdravstvene organizacije, koji upozoravaju da je, na osnovu njihovih analiza, potvrđena procena da povećana emisija zagađujućih materija u vazduhu direktno utiče na povećanu smrtnost. Kako se ukazuje, za više od 3.500 preuranjenih smrtnih slučajeva u našoj zemlji, krivica se može pripisati zagađenom vazduhu.

Stručni saradnik Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" Uroš Rakić i Pjerpaolo Mudu iz Svetske zdravstvene organizacije su analizu uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje građana radili 12 meseci, a obuhvatila je period od 2010. do 2015. godine.

Prema Rakićevim rečima, u devet gradova Srbije koji su analizirani - u Beogradskom okrugu, Novom Sadu, Beočinu, Smederevu, Valjevu, Kragujevcu, Užicu, Kosjeriću i Nišu, procenjuje se da 289 slučajeva raka pluća može da se pripiše zagađenju vazduha.

- Za grad Beograd, 206 slučajeva karcinoma pluća može se pripisati zagađenju vazduha - kaže Rakić.

- Međutim, visoke brojke su povezane i sa smrtnošću od ishemijske bolesti srca i moždanog udara odraslih. Tako se zagađenju vazduha u ovih devet gradova može pripisati 1.621 smrtni slučaj od ishemijske bolesti srca i 2.014 od moždanih udara.

Poražavajuće prognoze ne čude, jer je, prema ovim analizama, koncentracija suspendovanih čestica u vazduhu konstantno iznad dozvoljenih vrednosti. Ove opasne sitne čestice (PM), kojima su žitelji Srbije okruženi, naročito u urbanim sredinama, razlikuju se u zavisnosti od porekla. Mogu nastati od zemlje, prašine, vulkanske reakcije, vegetacije, čestica soli, iz hemijskim reakcija raznih gasova iz vazduha, kao i iz procesa sagorevanja, kao što je čađ od dizel-goriva. Prema Rakićevim rečima, najveći zagađivači su kućna ložišta, ali i saobraćaj.

- U Smederevu je tako tokom 2010. bilo 160 dana u kojima su koncentracije PM10 prelazile dozvoljenih 50 mikrograma po kubnom metru - objašnjava Rakić. - U Beogradu je takvih dana tokom 2011. godine bilo 140, a 101 u 2015. godini. U Valjevu su 2012. godine registrovana 153 dana s prekomernim koncentracijama, u Užicu tokom 2014. i 2015. godine ovih materija je bilo iznad dozvoljene granice 146 dana. Koncentracije PM10 bile su značajno veće u toku grejne sezone u odnosu na letnje mesece.

Ukoliko bi se koncentracije ovih opasnih čestica smanjile za samo 10 mikrograma po metru kubnom, mogao bi se očekivati upola manji broj smrti koje se dovode u vezu sa zagađenjem vazduha.