SRBI KRIJU KRATKE CEVI: Slab odziv građana na poziv MUP-a da se legalizuje oružje

ODZIV građana Srbije na poziv MUP da legalizuju oružje do 1. oktobra zasada je, kako saznaju "Novosti", dosta slab. Pretpostavlja se da su razlog godišnji odmori, kao i da će se situacija popraviti tokom septembra.

Oglas da počinje sedma po redu legalizacija, MUP je objavio 2. juna i pozvao građane da odu do najbliže policijske stanice i predaju ilegalno oružje, za koje nemaju papire, bez obaveze da dokažu njegovo poreklo. Tako neće snositi odgovornost ako su ga nezakonito nabavili.

Kako podseća Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, do sada je na taj način od 2002. godine naovamo prikupljeno više od 200.000 komada ilegalnog oružja. Međutim, procene su da je u našoj zemlji i dalje mnogo neregistrovanih "cevi". Prema podacima MUP, u Srbiji ima skoro milion komada legalnog oružja i 200.000 - 900.000 ilegalnog. Neke druge procene, pak, kažu da ukupan broj dostiže tri miliona.

Duško Ilić, generalni sekretar Nacionalne asocijacije za oružje, ocenjuje da su ove brojke predimenzionirane i kaže da je mnogo toga već predato ili oduzeto. Problem je, po njemu, ono oružje za koje građani više nemaju ni volje, ni novca da prikupe potrebne papire ne bi li dobili dozvolu. Uz to, naši državljani su jedini, pored građana RS, koji plaćaju godišnji porez na oružje za ličnu bezbednost, koji premašuje 17.000 dinara.

- Nekada je bilo registrovanih 1.500 komada oružja za ličnu bezbednost, a sada ih ima samo 800, jer su dažbine prevelike - kaže Ilić.

Prema najnovijem Zakonu o oružju, pooštreni su kriterijumi za dobijanje dozvole za držanje i nošenje oružja, i predviđena provera zdravstvene sposobnosti vlasnika. On mora da nabavi lekarska i sudska uverenja, završi obuku, prođe test iz rukovanja oružjem, plati takse... Tako za običan domaći "tetejac", koji na tržištu košta dvadesetak evra, mora da plati dažbine i po 200 evra. Mnogi nemaju taj novac, pa oružje završava kao neregistrovano.

- Građani koji uredno registruju oružje postaju osobe drugog reda. Pošto plate astronomski porez, može da se desi da ih neko lažno prijavi za pretnju ili da prekršajno odgovaraju za kršenje javnog reda i mira, pa da im to isto oružje bude oduzeto. Zato se neki odlučuju da ga ne prijave, a neće ni da ga se odreknu - kaže Ilić.

Da su naši sugrađani sve manje raspoloženi da predaju oružje bez obzira na to što neće snositi nikakve posledice slaže se i Saša Đorđević:

- Opadajući trend legalizacije je naročito bio uočljiv prošle godine, kada je predato svega 1.410 komada. Za slab učinak akcije krivi su nedovoljna podsticajna kampanja, loš tajming i nepoverenje građana u institucije u predaju oružja.

PROČITAJTE JOŠ:

OPASNO JE NELEGALNO ORUŽJE: Zakonita puška retko puca

Srbi odmah iza Amera po ličnom naoružanju