Srbija spremno čeka novi udar migranata

FORMALNO zatvorena u martu prošle godine, takozvana "balkanska ruta" i dalje funkcioniše, ali u daleko manjem obimu nego u vreme najvećih pikova 2015, kada je kroz Srbiju dnevno prolazilo i po 12.000 ljudi. Migracije, kako ocenjuje republički komesar za izbeglice Vladimir Cucić, ulaze u redovne tokove, kakvi su bili pre "buma", ali niko ne može da garantuje da se situacija u nekom trenutku neće promeniti. Zasada, ipak, nema takvih najava.

- U oktobru i novembru, kada se završe godišnji odmori, uvek imamo povećan priliv, ali ne očekujemo ništa dramatično. Uprkos tome, svi smo u punoj pripravnosti, pažljivo osluškujemo šta se dešava u Turskoj, ulazne i izlazne tačke su pod budnim okom združenih snaga vojske i policije, prihvatni centri su spremni. Komesarijat svakodnevno brine o više od 4.000 ljudi - kaže Cucić.

Mnoge oči uprte su i u izbore u Nemačkoj, 24. septembra. Posle ovog datuma znaće se nemački stav u vezi sa migrantima, odnosno da li će ova zemlja početi vraćanja. Još nije bilo zvaničnih razgovora gde bi azilanti bili vraćeni i da li bi možda neki mogli da završe i u našoj zemlji.

I Ivan Mišković iz Komesarijata za izbeglice slaže se da je "balkansku rutu" nemoguće potpuno zatvoriti:

- Jedan broj uspeva da uđe u našu zemlju, kao i da iz nje izađe, ali ni veće zemlje od nas, pa ni one koje su podizale žice, nisu uspele hermetički da zatvore granicu. Onakve masovnosti kao pre dve godine nema pre svega jer Nemačka, i dalje najpoželjnija destinacija, ne drži više otvorena vrata. Važno je da su ljudi u našim prihvatnim centrima svesni situacije.

A u prihvatnim centrima je u petak bilo smešteno 4.100 ljudi, od čega najviše u Obrenovcu - 702. Kako Mišković podseća, Mađarska radnim danima pušta ukupno po 10 ljudi "preko crte". To znači da porodice sa decom u srpskim prihvatnim centrima na prelazak severne granice čekaju po godinu dana, a samci i duže.

* Foto: Tanjug / Sava Radovanović

Radoš Đurović, iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, podseća da je najveći migrantski talas zaustavljen zahvaljujući dogovoru sa Turskom, koja iz tog sporazuma crpe veliku finansijsku korist. Pitanje je, međutim, da li bi i kada Turska mogla da se predomisli i podigne branu, ako oceni da su joj ugroženi interesi.

- Talas izbeglica samo je prešao u ilegalne tokove. Sve veću korist imaju krijumčari ljudi. Procene su da u našoj zemlji van centara, da kažemo ilegalno, boravi 800 do 1.000 izbeglica i migranata. Oni mahom gravitiraju ka Vojvodini, ima ih kod Sombora, Kikinde i Šida, po šumama i van naseljenih mesta. Manje su vidljivi i o njima se manje priča, ali oni pronalaze puteve da odu u Mađarsku, Rumuniju, Hrvatsku - kaže Đurović.

Prema podacima Info parka, u ovoj godini odobren je samo jedan zahtev za azil. Stevan Tatalović, analitičar Info parka, kaže da je "azilna procedura u Srbiji do sada bila spora i restriktivna, rezultirajući u malom broju odobrenih azilnih zahteva i velikom broju prekinutih, odbijenih ili odbačenih slučajeva":

- U 2016. Srbija je na 574 podneta zahteva odobrila 16 azila, dok je u 2017. predato 158 zahteva i do sada odobren samo jedan. Za to vreme, neke susedne zemlje, uprkos oštrim merama zaštite granica pokazale su veću efikasnost u azilnim procedurama. Mađarska, čije su azilne politike često predmet međunarodne kritike, u ovoj godini je do sada dodelila čak 528 pozitivnih odgovora na 1.814 zahteva za azil ili supsidijarnu zaštitu - rekao je Tatalović.

ZAKON O AZILU

ZAKON o azilu, baš kao i zakon o strancima, već dugo je na čekanju i niko sa sigurnošću ne može da kaže kada će biti usvojeni. Đurović misli da i postojeći nudi dobra rešenja, ali problem je u primeni, pa su azilne procedure jako spore. Za prvih šest meseci ove godine, prema njemu, 3.250 ljudi izrazilo je nameru da zatraži azil, ali ga niko nije dobio.

ĐORĐEVIĆ SA AMBASADOROM PAKISTANA

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević sastao se sa ambasadorom Pakistana u Srbiji Siedom Adilom Gilanijem. Iznet je zajednički stav o dijalogu koji je neophodan za rešavanje problema izazvanih migracionim tokovima. Đorđević je ambasadoru predložio posetu prihvatnim centrima u Preševu i Bujanovcu, u kojima boravi značajan broj migranata koji su državljani Pakistana.