Komentar: Ibarska

Gotovo da ne prođe dan a da Ibarska magistrala ne uzme svoj danak. Samo početkom minule nedelje na ovoj šumadijskoj autostradi nastradalo je četvoro ljudi, dok ih je na desetine teže i lakše povređeno.

Kad se pogleda u istorijski retrovizor, Ibarska magistrala, koja je trebalo da bude kičma i žila kucavica Srbije, još od vremena Josipa Broza bila je deveta rupa na svirali. Kasnije se broj rupa na ovom putu samo krpio, povećavao i produbljivao. I tako, dok su u prošlim vremenima presecane neke crvene vrpce na putevima "bratstva i jedinstva", diljem naše bivše domovine, za Ibarsku magistralu je bio "namenjen" crni flor.

Statistika beleži da je Ibarska magistrala godišnje uzimala više od 500 života. Matematika još dodaje da su najčešći uzroci stradanja, pored tesnog puta, bili vožnja pod dejstvom alkohola, prekoračenje brzine, preticanje i premorenost vozača.

Da li će posle svih ovih brojnih pogibelji, koje još uvek traju, Ibarska magistrala otići u (ne)zasluženu penziju? Kako je krenulo, izgleda da hoće. Građevinari iz Kine grade deonicu puta od Surčina do Obrenovca. Kada ti i još neki radovi budu završeni, umesto "penzionisanom" Ibarskom magistralom, trebalo bi da se putuje modernom saobraćajnicom u šest traka. Na tom Koridoru 11 uključivaće se i obilaznice oko Beograda.

Nedavno su naši najviši državni funkcioneri obišli Koridor 10 i istakli da treba dodati gas da bi se on završio na vreme. Verujemo da će dodatni gas biti dat i za Koridor 11.

I dok se na ovim koridorima očekuje gas "do daske", dotle bi vozači sa Ibarske magistrale i drugih puteva trebalo da skinu nogu s papučica za gas. Predstoji Sabor trubača u Guči. Da bi se do nje došlo, treba oprezno voziti Ibarskom magistralom, tamo stići i, naravno, veseliti se. Tako isto i u povratku, da ne bi kasnije pesmu zamenila kuknjava.