Stranci zadivljeni beogradskim eksponatima

UNIVERZITET u Beogradu, u čijem sastavu je i pet muzeja, za koje se, nažalost, i kod nas malo zna, bio je domaćin ovogodišnjeg sastanka UNIVERZEUM, evropske akademske asocijacije čiji je cilj očuvanje akademskog nasleđa.

Poseta predstavnika 17 univerziteta dokaz je da je Beograd značajna tačka na mapi evropskih univerziteta i muzeja. Posebno naš Muzej anatomije čoveka u sastavu Medicinskog fakulteta, koji ima izuzetno retke i vredne kolekcije, kakve nemaju ni mnogo stariji univerziteti.

Dosadašnju predsednicu UNIVERZEUM, dr Sofiju Talas sa Univerziteta u Padovi, osnovanog u 13. veku, su impresionirali skeleti, zbirke crteža i mulaža, kao i kolekcija staklenih ploča sa slikama disekcija koje je osnivač Muzeja anatomije čoveka u Beogradu, profesor Niko Miljanić kupio i doneo 1920. iz Pariza.

- Postavke anatomskih muzeja su svojevrsna vremenska mašina. Ovde možemo da odemo u prošlost, u dvadesete godine prošlog veka, što je vrlo interesantno - rekla je profesorka Talas.

Doktor Sebastijan Soubiran, novi predsednik UNIVERZEUM, inače zamenik direktora Naučne bašte Univerziteta u Strazburu, kaže da je za njega naš Institut za anatomiju veliko, fantastično otkriće.

- Ovo je vrlo značajna kolekcija, možda jedna od najboljih u Evropi, divna je i unikatna. Morate da je delite i pokazujete širom Evrope - uverena je Lisa Janke iz Nemačke.

Profesor dr Milan Milisavljević, upravnik Muzeja anatomije čoveka, kaže da su im gosti doneli iskustva starijih univerziteta i muzeja, a mi smo pokazali ozbiljnost da očuvamo stare zbirke i unapredimo Muzej.

- Anatomija je centralni predmet izučavanja na medicinskim fakultetima širom sveta. Učeći anatomiju studenti uče osnovni jezik medicine, razvijaju sposobnost razumevanja i savladavanja problema u trodimenzionalnom prostoru. Anatomija je osnova razmišljanja, zaključivanja i rešavanja problema u medicini - naglašava profesor dr Laslo Puškaš, šef Katedre za anatomiju Medicinskog fakulteta.

Profesor dr Laslo Puškaš

Profesor Milisavljević je uveren da sve rutinske procedure, kao i one koje spasavaju život pacijenta, zahtevaju istinsko razumevanje trodimenzionalne anatomije:

- Naš Muzej je uključen u nastavu anatomije, svaki student proučava disekcione preparate na vežbama, ali i preparate izložene u vitrinama. Kao što je rekao Somerset Mom, anatomiju je bolje učiti pa zaboraviti, nego nikada ne učiti.

LABORATORIJA ZA ANTROPOLOGIJU

GOSTI iz evropskih univerziteta posetili su i Laboratoriju za antropologiju Instituta za anatomiju. U paleopatološkoj kolekciji pročavaju se kosti stare više vekova. Ovde bioantropolozi objašnjavaju kako se na kostima otkrivaju tragovi nasilja, na primercima koji potiču iz antike, srednjeg veka i Drugog svetskog rata.

- Koštane zbirke su veoma važne, posebno za mlade ljude, koji tek treba da se opredele kojim će putem krenuti u svojoj karijeri - kaže profesorka dr Marija Đurić.