Deklaracija još deli Srbiju

UJEDINjENI narod Srba, Hrvata i Slovenaca sastavljao bi državu, koja bi brojala oko 12 miliona državljana. Ona bi bila garantnija narodne nezavisnosti i svestranog narodnog kulturnog napretka, jak bedem protiv germanskog nadiranja, nerazlučni saveznik svih onih kulturnih naroda i država, koje su istakle princip prava i slobode naroda i princip međunarodne pravde, i dostojan član nove međunarodne zajednice."

Ovo je zaključak Krfske deklaracije, prvog zajedničkog političkog akta Vlade Kraljevine Srbije i Jugoslovenskog odbora, kojim je dogovoreno osnivanje zajednice Srba, Hrvata i Slovenaca. Deklaracija je u celosti objavljena u srpskim novinama, jula 1917. godine, potpisana tačno na današnji dan pre čitavog veka. Potpisali su je Nikola Pašić, tada predsednik Ministarskog saveta i ministar inostranih poslova Kraljevine Srbij, i, u ime Jugoslovenskog odbora, dr Ante Trumbić.

U uvodu Deklaracije potpisane u jeku priprema srpske vojske za proboj Solunskog fronta, između ostalog, stoji:

"Predstavnici Srba, Hrvata i Slovenaca ponova i najodsudnije naglašavaju da je ovaj naš troimeni narod jedan i isti, po krvi, po jeziku, po zajedničkim životnim interesima svoga nacionalnog opstanka i svestranog razvitka svoga moralnog i materijalnog života. Ideja o njegovom nacionalnom jedinstvu nikada se nije gasila, mada je sva moć umna i fizička nacionalnog mu neprijatelja bila upravljena protivu njegovog jedinstva, njegove slobode i nacionalnog opstanka."

Država dogovorena na Krfu oživotvorena je po završetku Velikog rata, a preimenovana je deceniju kasnije u - Kraljevinu Jugoslaviju. Posle Drugog rata, pogotovu posle krvavog raspada bivše SFRJ, rasplamsala su se sučeljavanja da li je uopšte trebalo ulaziti u takvu, zajedničku državu. Stogodišnjica Krfske deklaracije ponovo inspiriše istoričare.

- Muzej istorije Jugoslavije organizuje niz tribina pod nazivom "Postjugoslovenske studije", a ideja je da godišnjica stvaranja Jugoslavije ne prođe bez preispitivanja uvreženih stavova u Srbiji, da je stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca bila greška - govori za "Novosti" istoričar dr Danilo Šarenac. - Pokušaćemo da se vratimo u kontekst onoga što se dešavalo. Ta država nije morala nužno da propadne ili da propadne na takav način. Pojedini istoričari smatraju da ona nije bila neuspešna, jer je trajala osamdeset godina.Inspirisaćemo novo tumačenje Krfske deklaracije, da ne robujemo starim mišljenjima. Sad, kad je veliko rešenje za etničke probleme propalo, a bilo ih je i u to doba, ispitujemo šta bi bilo da je izabrano rešenje za stvaranje manje države. Mislim da se stvari pojednostavljuju, i tad je Srbija imala problema sa susedima, i tada je postojala potreba za etničkim razgraničenjima.

Tako će decenijama unazad stara tema, povodom stogodišnjice Krfske deklaracija, iznova pod novu lupu. O tome će večeras u Muzeju Jugoslavije govoriti naš sagovornik, kao i njegove kolege dr Mile Bjelajac i dr Zoran Bajin.