Poražavajuće: Liste za stare kao za vrtiće

VIŠE od 500 imena nalazi se u ovom trenutku na listi čekanja za smeštaj u neki od domova za stare u državnom vlasništvu. Ovaj spisak, kako tvrde nadležni, skraćuje se samo u slučajevima kada neko od potencijalnih korisnika ili onih koji su već obezbedili smeštaj premine. Već duži period na krevet mora da se sačeka i po nekoliko meseci, a prioritet imaju hitni slučajevi - teško bolesni, nepokretni, bez naslednika.

Kako kažu u Ministarstvu za rad, postoje veliki kapaciteti za smeštaj najstarijih, s obzirom na to da je u državnom vlasništvu čak 40 domova. Veliki je, međutim, problem što su oni neravnomerno raspoređeni, pa tako postoje delovi Srbije u kojima ni ne postoje, a potrebe su velike. Zato se u takvim sredinama otvaraju ustanove bez papira i licence, a rodbina u želji da smesti svoje najbliže poseže za najgorim rešenjem. U neregistrovanim domovima oni često nemaju odgovarajuću negu i pažnju.

Nedavno je Aleksandar Vulin, bivši ministar za rad, kazao da je za Srbiju neprihvatljivo da toliko starih čeka da bude primljeno u neki od državnih domova za stare i da se razmišlja o izjednačavanju privatnih i državnih ustanova kako bi svi stari koji za to imaju potrebu dobili mesto.

Ukoliko bi se izjednačili privatni i državi domovi, najverovatnije bi se primenio sličan princip po kome su već izjednačeni državni i privatni vrtići. Najbolji je primer Beograda u kome kada se dete ne upiše u državno obdanište iz gradske kase se dotira njegov boravak u privatnom preko iznosa koji važi u državnom vrtiću.

Nadežda Satarić iz NVO "Amiti", koja se bavi problemima najstarijih, smatra da su privatni i državni domovi već činom licenciranja formalno-pravno potpuno izjednačani.

- Stvar je političke odluke kada će se to dogoditi i u praksi - kaže ona. - Verovatno da je došao taj trenutak, jer mnogi penzioneri i njihove porodice nemaju dovoljno para da idu u privatne ustanove. Država mora da nađe način kako će to regulisati, s obzirom na to da cene smeštaja u državnim ustanovama nisu ekonomske. Jedna od mogućnosti je da se dotira cena preko onog iznosa koji važi u državnim. Ako im je dala licencu onda oni moraju da daju uslugu, a država da stalno proverava da li poštuju standarde na koje su se obavezali.

Nadležni bi, po njenom mišljenju, morali da proveravaju kvalitet usluge i da ih nateraju da na svojim sajtovima objavljuju evaluaciju poslovanja. Činjenica je, tvrdi ona, da iako su u zakonskoj obavezi to još niko nije uradio. n

POPUNjENOST KAPACITETA - 90 ODSTO

TRENUTNO u Srbiji ima 40 državnih ustanova i 150 licenciranih u privatnom vlasništvu. U državnim ima oko 9.000 mesta, dok je u privatnom vlasništvu još oko 4.500. Popunjenost kapaciteta u državnom sektoru za stare je 90 odsto, dok je popunjenost privatnih kapaciteta 71 odsto.